Oglasi – Advertisement
Svi smo barem jednom čuli savete naših baka da ne izlazimo napolje s mokrom kosom ili bez dovoljno slojeva odeće, jer ćemo se zasigurno prehladiti. Iako su ove preporuke često smatrane starim verovanjima, nauka sada otkriva da postoji određena istina u njima. Dr. Kal, genetičarka i naučnica iz Londona koja svojim uvidima deli sa velikim brojem pratilaca na društvenim mrežama, objašnjava kako hladnoća utiče na naš organizam i zašto nas može učiniti podložnijima prehladama.
Da li hladnoća izaziva prehladu?
Prema rečima dr. Kal, odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan. Naime, hladno vreme samo po sebi ne uzrokuje prehladu, ali definitivno igra ulogu u povećanju rizičnih faktora za razvoj infekcija. Prehladu izazivaju virusi, a to znači da bez kontakta sa određenim virusom ne možemo se razboleti. Ipak, hladno vreme može značajno oslabiti prirodnu otpornost organizma, što nas čini podložnijima napadima mikroorganizama.
Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
Kako hladnoća utiče na naš organizam?
Zima i hladno vreme mogu ozbiljno da utiču na naše telo, posebno na naš imuni sistem. U normalnim uslovima, naš organizam se štiti od virusa pomoću specijalizovanih ćelija koje se nalaze u gornjim disajnim putevima. Ove ćelije imaju važnu funkciju – one proizvode gustu sluz koja zarobljava patogene (viruse, bakterije), dok male “metlice”, koje se nazivaju cilije, pomažu u izbacivanju te sluzi iz tela.
- Međutim, tokom zime, kada smo izloženi hladnom i suvom vazduhu, ovi mehanizmi odbrane ne funkcionišu u optimalnim uslovima. Toplota i vlažnost su idealni za rad ovih ćelija, ali u zimskim mesecima, uslovi u okruženju obično nisu takvi, što uzrokuje njihovo slabije funkcionisanje.
Zbog toga se može desiti da, ako boravite u hladnim prostorijama, doživite oštećenje ovih ćelija. Zamislite da se probudite sa bolnim grlom nakon što ste proveli noć u hladnoj prostoriji – to je često rezultat oslabljenog funkcionisanja ovih zaštitnih ćelija.
Zima kao faktor rizika za infekcije
Zima stvara savršen ambijent za veću aktivnost respiratornih virusa, jer hladan i suv vazduh negativno utiče na prirodnu odbranu tela. Iako hladnoća sama po sebi ne izaziva prehladu, ona svakako čini naše telo ranjivijim na infekcije, jer ometa odbrambene mehanizme koji nas štite od virusa. U tom smislu, hladno vreme predstavlja indirektan faktor koji povećava šanse za obolevanje.
Zato, ako je hladno ili ako provodite vreme u suvom vazduhu, rizik od infekcija se značajno povećava. Naša odbrana je oslabljenja, a virusi postaju lakši za napad.
Kako se zaštititi?
Postoje različiti načini kako možemo smanjiti rizik od infekcija u zimskim mesecima:
Održavanje toplote je osnovna zaštita. To znači nošenje dovoljno slojeva odeće, pokrivanje glave i vrata, te zaštita tela od hladnog i suhog vazduha.
Vlažnost vazduha je takođe vrlo važna. U zimskim mesecima, kada se često koristi grejanje, vazduh u prostorijama postaje izuzetno suv. Održavanje vlažnosti u prostorijama može pomoći u očuvanju funkcije zaštitnih ćelija u respiratornim putevima.
Kvalitetan san je ključan za zdravlje, jer umorno telo nije u stanju da se bori sa virusima na efikasan način. Zdrav način života – uravnotežena ishrana i fizička aktivnost podstiču imunitet i pomažu u prevenciji bolesti.
Zaključak
Iako je popularno verovanje da nas hladnoća direktno prehladi, prava istina leži u tome da ona može učiniti naš organizam ranjivijim na infekcije. Prehladu uzrokuju virusi, a hladno vreme može smanjiti efikasnost naših odbrambenih sistema, čineći nas podložnijima zarazi. Baka se možda nije potpuno slagala sa naučnicima, ali njeni saveti o držanju topline i zaštiti od hladnoće zaista imaju smisla.
Uzimajući u obzir ove naučne činjenice, sledeći put kada izađete napolje u hladno vreme, zapamtite da je održavanje topline od ključne važnosti – ne samo za vaš komfort, već i za vaše zdravlje.
