Osećam da moram da podelim svoju priču s nekim – možda da dobijem savet, malo ljubavi i podrške od onih koji će je pročitati.
Moja supruga, s kojom sam bio 15 godina u braku, preminula je iznenada. Nakon njene sahrane, vratio sam se u prazan dom, preplavljen tugom. Uzeo sam našu vereničku fotografiju u ruke, samo da je još jednom pogledam. Tada mi je nešto zapalo za oko i sledila mi se krv u žilama. Bio je to skriveni detalj koji me je naterao da se zapitam – da li sam je ikada zaista poznavao?
Chris je napisao:
„Upravo sam se vratio sa groblja. Na kraju sam otvorio vrata. Miris koji me dočekao bio je pogrešan — mešavina sredstva za poliranje nameštaja i podgrejanih jela saučešća. Sarah, Katin sestra, ‘pomagala’ je tako što je sredila kuću dok sam bio u bolnici.
Sada je sve blistalo u toj usiljenoj čistoći – onoj vrsti koja deluje gotovo neprijateljski, kao preširok osmeh kojem ne veruješ. ‘Dom, slatki dom, je l’ da, Kate?’ promrmljao sam, po navici. Zatim sam shvatio šta sam rekao — a tišina koja je usledila pogodila me je pravo u grudi.
Skinuo sam kravatu – onu plavu koju mi je Kate poklonila za Božić – i spustio je na sto u hodniku. Izuo sam cipele i blago ih šutnuo ka zidu. Kate bi me tada pogledala onim pogledom, stisnutih usana u lažnoj osudi, pokušavajući da sakrije osmeh dok bi me podsetila na tragove koje ostavljam po zidu.“
Chris je bio slomljen kada je otkrio nešto što je bilo sakriveno iza porodične fotografije.
„Dan kada sam sahranio Kate bio je najmračniji u mom životu. Ostale su mi samo fotografije i uspomene. Uzeo sam našu vereničku sliku – želeo sam da je još jednom vidim nasmejanu, srećnu. Odjednom su mi ruke počele drhtati. Ispod zadnje strane rama osećao se mali ispupčeni deo koji tu nije pripadao.
Prošao sam prstima po njemu, zbunjen. Gotovo instinktivno, otpustio sam pozadinu okvira. Nešto je ispalo i palo na tepih, lagano kao list u vetru. Srce mi je stalo.“
Otkrio je:
„Bio je to još jedan snimak — pohaban, blago savijen, kao da je mnogo puta diran pre nego što je sakriven. Na njemu je Kate – mnogo mlađa – sedela na bolničkom krevetu, nežno držeći novorođenče u roze ćebencetu. Izraz njenog lica nikada ranije nisam video: iscrpljena, pomalo uplašena, ali preplavljena sirovom, snažnom ljubavlju koja mi je stegla grudi.
Zagledao sam se u fotografiju, pokušavajući da je shvatim. Kate i ja smo godinama pokušavali da dobijemo dete, ali nikada nismo uspeli. Ko je onda bila ta beba u njenim rukama? I zašto ja to nikada nisam znao?
Ruke su mi se tresle dok sam okretao fotografiju. Na poleđini, njenim rukopisom — iako drhtavijim nego ikada — pisalo je: ‘Mama će te zauvek voleti.’ Ispod toga, bio je ispisan broj telefona.“
Chris je pozvao taj broj – i otkrio istinu koja mu je bila skrivena godinama.
„Telefon mi je delovao kao da ima sto kilograma dok sam kucao broj, prsti su mi bili ukočeni. Nije me bilo briga što je skoro ponoć. ‘Halo?’ javila se žena, glasom blagim, ali opreznim.
‘Izvinite što zovem ovako kasno,’ počeo sam, moj glas mi je zvučao strano. ‘Zovem se Chris. Upravo sam pronašao fotografiju moje žene, Kate, kako drži bebu… i ovaj broj je bio na poleđini.’
Tišina je trajala toliko dugo da sam pomislio da je spustila slušalicu. Onda, gotovo nečujno, progovorila je: ‘Oh,’ prošaptala je. ‘Oh, Chris. Godinama čekam ovaj poziv. Prošlo je mnogo vremena otkad se Kate poslednji put javila.’
‘Kate je umrla,’ izustio sam. Te reči su bile gorke kao pepeo u ustima. ‘Sahrana je bila danas.’
‘Žao mi je,’ odgovorila je, glas joj je zadrhtao. ‘Ja sam Jess. Ja… ja sam usvojila Katinog ćerku, Lily.’
Sve mi se zamaglilo, morao sam da se pridržim za ivicu kreveta. ‘Ćerku?’
‘Imala je devetnaest godina,’ tiho je rekla Jess. ‘Tek je upisala fakultet. Znala je da ne može da joj pruži život kakav zaslužuje. Bila je to najteža odluka u njenom životu.’
‘Mi smo godinama pokušavali da dobijemo dete,’ izgovorio sam oštro, frustracija je proključala kroz tugu. ‘Godinama smo išli kod lekara, na terapije… Nikada nije rekla ni reč o tome da je ranije imala dete.’
‘Bila je prestravljena,’ rekla je Jess, saosećajno. ‘Plašila se da ćeš je osuditi. Da ćeš je ostaviti. Toliko te je volela, Chris. Ljubav nas ponekad natera da radimo nemoguće stvari.’
Zatvorio sam oči, dok su mi se sećanja vraćala – njene suze tokom bezbroj terapija, kako mi je stiskala ruku kad bismo prolazili pored dečjih igrališta. Uvek sam mislio da oboje toliko želimo dete. A sada… sada sam se pitao koliko je njena tuga bila povezana sa detetom koje je jednom davno morala da da.“
Chris je rekao:
„Pitao sam Jess da mi ispriča više o Lily, Katinoj ćerki. Reči su mi se otrgle pre nego što sam stigao da razmislim.
Jessin glas se ozario. ‘Sada je odrasla. Ima Katin smeh, njenu toplinu, način na koji prilazi ljudima. Oduvek je znala da je usvojena. I zna sve o Kate.’ Zastala je. ‘Da li… da li bi želeo da je upoznaš?’
I baš tada sam zastao. Tišina sa druge strane linije postala je teška. Deo mene je želeo da upozna Lily – da vidi ćerku koju je Kate krila sve te godine – ali nisam mogao da se oslobodim straha da nikada neću moći da budem iskren s njom.
Kako da budem, kad znam da je ona razlog zbog kojeg smo Kate i ja krili toliku istinu? Sama pomisao da je pogledam u oči ispunjavala me je čežnjom… i strahom. Pitao sam se – da li bih ikada mogao da je pogledam, a da između nas ne stoji ta teška istina?“
Chris je zaključio:
„Još uvek nisam odlučio da li da je upoznam ili ne. Šta vi mislite da treba da uradim?“
