Dva tamna, prelepa oka okrenula su se u mom pravcu dok sam ja gledao sliku koja će me verovatno doživotno progoniti. U polumraku mogao sam da vidim Sofiju kako se batrga na drvenom podu u sredini sobe. Njeno delikatno malo telo držali su zarobljenim protiv njene volje dva čoveka koja su trebala navodno da nas Štite. Jedan telohranitelj je pridržavao njene ruke pripijenim za pod i prekrivao joj usta da uguši njen vrisak. Drugi je bio nad njom stežući je svojim butinama da se ne koprca.
Žuč se momentalno podigla u mom grlu, dok sam svedočio kako joj je nevinost nasilno oduzeta. Njene oči bile su zatvorene kao da je pokušavala da zamisli da je negde drugde. Njeno prelepo lice bilo je jarko crveno i modrice su već počinjale da se naziru. Suze su joj tekle niz obraze dok se borila da se oslobodi. Košulja joj je pocepana i otkrivala je njen krvavi čipkano beli grudnjak. Jedna bretela je bila pokidana i padala je dole niz njenu ruku. Gaćice i pantalone su joj svučene skroz do gležnjeva, obuzdavajući je od bilo kakvih pokreta sa nogama.
Trebalo mi je nekoliko sekundi da pogledom predem preko njenog golog slomljenog tela. Bilo je to kao da sam želeo da je sačuvam u uspomenama. Telohraniteljove oči su bile fokusirane na mene u tim momentima dok su moje oči ostajale na njoj. Očajnički se nadajući da je sve ovo samo jebeni san, želeo sam da se jebeno probudim. Osim što sam duboko u svom srcu znao da nije san, i da sam JA dozvolio da se ovo desi.
Telohranitelj je sklonio ruku sa Sofijinih usta, dopuštajući razarajućem vrisku da pobegne. Osetio sam da me je taj vrisak slomio duboko unutar mene, odjeknuo je celom kućom.
