Klif je bio u gimnastičkoj sali i upravo je završavao sa bokserskim treningom.
– Da čujem šta mi zvezde predviđaju za danas? – dobaci ona prilazeći mu. – U stvari, dozvoli mi da pogodim. Da li treba da dobijem pismo iz daleka? Ili nam horoskop kaže da na pametniji način treba da raspolažemo s novcem? Ili… ili će se najzad u mom životu pojaviti neki visok, crnokos muškarac…? Klif, kaži mi da li sam pogodila?
– Horoskop kaže da će se danas desiti nešto što će biti početak promena u tvom životu – odvratio je Klif ozbiljno.
– Zar samo to? Pa, to i nije nešto naročito! Da je pomenuo nekog visokog i tamnokosog muškarca… eh, to bi već bilo nešto. Ali, on ne bi bio ni od kakve koristi za mene, zar ne, šampione? Inače, da li si već išao na vožnju biciklom? – zadirkivala ga je.
Klif je imao pedeset i pet godina, ali je bio snažan i veoma vitalan, jer je redovno održavao kondiciju.
– To sam obavio rano jutros – odgovorio je kratko i desnom rukom snažno udario u bokserski džak. – Međutim – dodao je uz uzdah – to nije bilo dovoljno rano da izbegnem i ostale rekreativce. Sada su jutarnje vožnje postale moderne tako da čovek nigde ne može da nađe mira. Nekada sam bio jedini biciklista i to je bilo pravo uživanje. Sada… sada se sve pretvorilo u opštu gužvu – završio je pomalo ljutito ponovo snažno udarivši u džak.
– Mislim da je za danas dosta. Dođi da mi pomogneš da skinem rukavice.
Lesli je spretnim pokretima počela da mu odvezuje duge pertle.
– Vidim da si nekuda krenula – konstatova Klif pogledavši je ispod oka. – Kuda ideš?
– U grad.
