Evo kada kurkuma može biti opasna po telo: U ovoj situaciji ozbiljno ugrožava rad 1 vitalnog organa

Proteklih godina kurkuma je postala vrlo čest i popularan sastojak naše ishrane, a u tradicionalnoj istočnjačkoj korsiti se vekovima unazad. Iako su dokazani njeni brojni pozitivni uticaji na zdravlje, postoje situacije kada telu donosi više štete nego koristi.

Jedan od manje poznatih, ali važnih rizika jeste potencijalni negativan uticaj kurkume na bubrege, posebno kod osoba koje imaju sklonost ka stvaranju bubrežnih kamenaca. Prevelike količine kurkume ili kurkumina mogu da povećaju nivo oksalata u urinu, supstance koja igra ključnu ulogu u formiranju bubrežnih kamenaca.

Kod osoba koje već imaju istoriju kamenca u bubregu ili genetsku predispoziciju, visok unos kurkumina može značajno povećati rizik od novih problema.

Važno je naglasiti da se ovaj rizik uglavnom odnosi na suplementaciju visokim dozama, a ne na umerenu upotrebu kurkume kao začina u ishrani.

Iako se smatra bezbednom za većinu ljudi, kurkuma u većim količinama može izazvati niz neželjenih reakcija:

• Blage tegobe poput stomačnih problema
• gorušice
• dijareje
• vrtoglavice i glavobolje

Zbog blagog efekta razređivanja krvi, ne preporučuje se osobama sa poremećajima krvarenja.

Može pojačati probleme sa želucem, gorušicu i žučne kamence. Smanjuje apsorpciju gvožđa, pa se ne preporučuje osobama koje uzimaju suplemente gvožđa. Trudnice i dojilje mogu koristiti kurkumu kao začin u hrani, ali se ne savetuje uzimanje suplemenata, jer mogu izazvati kontrakcije materice.

Osobe sa hroničnim gastrointestinalnim problemima, bolestima bubrega ili istorijom bubrežnog kamenca trebalo bi da se obavezno posavetuju sa lekarom pre uzimanja kurkume u obliku suplemenata.

Generalna preporuka smatra da je bezbedna dnevna doza kurkumina oko 1,4 mg po kilogramu telesne mase, sa maksimalnom granicom do 12 grama dnevno. Prekoračenje ovih vrednosti povećava rizik od neželjenih efekata.