Igor je bio najbolji frajer u Srbiji, sa 13 godina počeo da se drogira, a spasila ga je ona: Godinama živeo na selu, a onda šok

Pre sedam godina Srbija je ostala bez velikog glumca, te 2019. godine preminuo je Igor Pervić. Uzrok smrti bila je opaka bolest – rak jetre, za koju je Pervić saznao samo šest meseci ranije. 

Igor je bio jedan od onih talentovanih ljudi koji je hteo sve, mogao sve, ali život je imao druge planove.

“Bilo je to vreme kad se to pojavilo. Jednostavno, mlad čovek je radoznao. U Dadovu, u dvorištu smo svi probali. Nema kome se nije dopalo. I onda dođeš u s…e i ko se izvukao, izvukao se, a ko nije – Novo groblje.

Ja sam imao tu sreću ili pamet, ili inat, i izvukao sam se, i to odavno. Ali mnogo dobrih i talentovanih ljudi je otišlo zauvek zbog droge. Ima jedna istina, a ona kaže da se ništa nije promenilo ni danas. Iste stvari se dešavaju. Isto je gomila toga po ulicama. Ne samo kod nas već i po celom svetu. To je najveći prihod i vrti se oko toga i nafte najveća lova,” ispričao je Igor za Nedeljnik, par godina pred smrt. 

Na pitanje kako je bilo moguće da toliko mladih ljudi biva pokošeno od heroina u Srbiji, on je to ovako objasnio:

“Zato što nije bilo edukacije. Nije bilo nikoga da uverljivo kaže „Nemoj to“. Danas bar ima nekih emisija, članaka, ljudi koji mogu da ti kažu „Ej, čekaj, stani“. Tada ni roditelji nisu znali mnogo o tome. Niko nije znao kako da se izbori. To je vrzino kolo u koje se lako ode u majčinu. Ja sam vrlo ponosan što sam uspeo iz toga da se izvučem. I što bi rekao Kit Ričards, „Što te ne ubije, učini te jačim“. Za jednog umetnika je svako životno iskustvo iz koga izađeš živ jedan bonus i još jedan premaz u životu. Da možeš da igraš i ovo i ono. Glumac bez prošlosti, bez rane, bez ožiljka, ne može da bude dobar glumac,” rekao je Pervić za Nedeljnik.

“Bio je veliki šok taj povratak iz Londona u Beograd, i to pred bombardovanje. Živeo sam u stanu na Zelenom vencu bez posla. Onda je jednog dana došao kod mene prijatelj i video da sam loše. Rekao mi je: „Perva, da se ne bi ponovo za…ao, prodaj stan, kupi kuću na selu, da se malo privikneš na nas ovde i da sačuvaš sebe.“

Već sutradan sam stavio stan na prodaju i krenuo da oko Barajeva tražim plac i kuću. Sećam se, bio je 29. oktobar kad sam istovario stvari u tek kupljenoj kući na selu. Seo sam na terasu i nijednog trenutka se nisam osećao loše. Sa te terase sam gledao u dvorište, u ptice, pa sam počeo da sadim luk, bacao onako bez veze semenje, pa mi kaže komšinica. „Jao, crni Igore, šta to radiš? Moraš to da izriljaš.“

Preko plota, tetka Vera mi je sve govorila: kako se sadi luk, kako se reže grožđe, kako se oštri sekira, gde se nabavljaju drva… Da se ne brineš kad nema vode jer – doći će, kad nema struje – doći će. I onda se čovek opusti. Padne sneg, ne možeš da ideš kolima, šta te briga, obučeš čizme i odeš peške. Upoznaš okolo ljude. Ko pravi kozji sir, pa ko igra basket, pa drug Dejan drži kafanu na Ibarskoj magistrali. I upoznaš drugi svet. Meni je to toliko prijalo da sam na selu ostao osam godina. Dolazio sam možda jednom u deset dana u grad.”

Rođen je u umetničkoj porodici. Njegova majka Lidija Pilipenko je bila balerina, a otac Muharem Pervić čuveni pozorišni kritičar. Međutim, Igorov glumački talenat u senku je bacila zavisnost, te se njegovo ime često povezuje sa teškim drogama. Roditelji nisu znali šta se dešava, ali im je jedan njegov drug to rekao. Kad je počeo da se drogira Igor je imao 13 godina:

„Ja sam trenirao košarku i bio dosta dobar u tome. Jedan dan se na treningu pojave moja majka i moj očuh. Tad sam imao skoro 14 godina. I tu je bio jedan moj drug sa kojim sam zajedno trenirao i on je rekao mojim roditeljima čime se ja bavim. I hvala mu na tome. Tada sam mislio da mi je najveći neprijatelj, ali se ispostavio kao sjajan prijatelj. Oni su došli, ja sam ih video na tribinama i pitao se zašto su tu. Posle smo povezli tog mog druga i sve mi se činilo da će tu nešto biti. Kako je on izašao iz kola, tako sam ja dobio šamarčinu što od Lidije što od mog očuha, da mi je glava skoro proletela kroz šoferšajbnu“, rekao je Pervić.

„Droga daje lažnu snagu i osećaj nepobedivosti. Više je bilo dečaka iz mog razreda koji su se drogirali. To je bila ekipa sastavljena od par razreda, ali smo bili iz iste škole, iste smene. Bilo je oko nas 12, a bogami, oko sedam-osam više nisu živi”, dodao je glumac tada.

Na pitanje kako je počeo da koristi heroin, Igor je bio ogoljujuće iskren:

“Jedna devojka, pokoj joj duši, koja je sada mrtva… Ja sam bio strašno zaljubljen u nju… Imao sam motor, ‘tomos automatik’, tad sam imao nekih 17 godina. To je tada bilo… ne možeš da zamisliš, imati taj motor. I ja je stavim na motor i ona mi kaže: ‘Ajde, vozi me na Novi Beograd, imam nešto hitno tamo da završim’. Ja vidim njoj nešto nije dobro, a ja tada stvarno nisam ništa znao o teškim drogama. Došli smo do zgrade i ona me pošalje na treći sprat. Za nju sam bio spreman sve da uradim. Nađemo se mi na trećem spratu i ona poslaže sve ‘rekvizite‘. Ja gledam zapanjeno šta to ona tamo krčka… I stavi ona meni špric, a ja sam se igle bojao kao groma. I ja, naravno, da bih tu devojku očarao, onako mlad i glup, kažem – ‘hajde‘. Okrenem glavu na drugu stranu i ona mi to uradi. Nije jedan dan prošao, ja sam se ponovo… To. Nikad nisam uzimao na nos”, pričao je Igor.

Na početku nije trebalo puno para za to, ali su onda došli problemi kada su počele male krize. I onda je, kako ističe, počelo – iz novčanika maminog, pa iz očuhovog, pa tatinog, pa tatinih prijatelja… A onda su, jednom prilikom, u njegovom džepu slučajno našli špric.

„Poslali su me u ‘Dragišu Mišovića’. Balkon moje sobe je bio u prizemlju i onda dođe ekipa, ja njima dam voloron, koji se tada koristio za lečenje toga, a oni meni heroin. I ja sam uživao. Uzimao sam heroin u bolnici, a da niko nije znao“, prisetio se on.

Majka ga je, kako je rekao, nalazila u takvim stanjima da nije mogla nekad da ga gleda.

„Nego me stavi u kola i da mi pare da uradim drogu. Nalazila me us*anog, ispovraćanog. U jednom trenutku nisam imao više gde da se ubodem“, rekao je on iskreno.

Velika podrška u periodu odvikavnja bila mu je prvo devojka, a potom supruga, književnica Jasmina Holbus.

„Otišao sam u London na detoksikaciju i za 24 sata pod anestezijom promenili su mi krv, izvukli sve otrove i blokirali centre u mozgu kako ne bih mogao ništa da osetim ako ponovo uzmem drogu. Oboje smo se strašno zaljubili, moj očuh joj je pisao recenziju za knjigu, tako smo se prvi put videli. Vodila je računa o meni do te mere da me je hranila, vodila kod doktora, bukvalno sve“, ispričao je tada Igor Pervić.

(Stil/Nedeljnik/Blic)