U leto 1986. godine, jedan švedski farmer je u podrumu napuštene seoske kuće naišao na izvanredno otkriće, na velike drvene sanduke prekrivene prašinom. Kada ih je otvorio, bio je zapanjen! Naime pronašao je više od 1.200 slika sa geometrijskim figurama i jarkim bojama.
Ne razumevajući šta je otkrio, pozvao je komšiju koji takođe nije znao šta da misli o tome. U početku su mislili da bi slike mogle biti deo pozorišne scenografije ili čak ilegalna roba. Tek kada su primetili potpis u uglu na kojem je pisalo „Hilma af Klint“, shvatili su da je pronađeno nešto značajno.
Ovo ih je zainteresovalo i obratili su se prijatelju koji je radio u muzeju, ubrzo su stigli stručnjaci za umetnost i zvaničnici, odnevši sanduke na analizu. Ono što su otkrili bilo je revolucionarno!
Foto: Shutterstock
Ova apstraktna dela, ispunjena inovativnim formama, nastala su mnogo pre nego što su umetnici poput Kandinskog, Maljeviča i Mondrijana bili zaslužni za pionirsku apstrakciju.
Rođena u Stokholmu 1862. godine, Hilma af Klint je odrasla u okruženju okruženom matematikom i umetnošću. Njen otac je bio matematičar, a njeno rano upoznavanje sa geometrijskim oblicima i strast prema slikarstvu doveli su je do Švedske akademije likovnih umetnosti, gde je postala jedna od retkih žena koje su primljene.
Foto: Wikipedia
Zarađivala je za život slikajući portrete i pejzaže, ali su je naučna otkrića tog vremena, poput rendgenskih zraka i elektromagnetnih talasa, fascinirala. Ovi prodori naveli su je da veruje da postoje nevidljive dimenzije izvan onoga što ljudsko oko može da vidi, što ju je podstaklo da istraži kako umetnost može da predstavi više od samog opipljivog sveta.
Vođena dubokom duhovnom radoznalošću, Hilma se pridružila grupi žena pod nazivom „Petorka“ i zajedno su održavale duhovne seanse, bavile se automatskim pisanjem i eksperimentisale sa umetnošću. Ova iskustva inspirisala su Hilmine apstraktne slike, koje je videla kao način kanalisanja poruka iz drugih dimenzija.
1/7
Pogledaj fotogaleriju
Neka od umetničkih dela Hilme af Klint pronađena u prašnjavim sanducima u starom podrumu Foto: Wikipedia
Svesna da svet nije spreman za takav revolucionarni rad, odlučila je da živi dvostruki život – nastavljajući da stvara konvencionalne portrete i pejzaže kako bi održala svoj ugled, dok je tajno proizvodila ogromne količine apstraktne umetnosti.
Svoje radove je čuvala u zapečaćenim kutijama, uz uslov da se ne otvaraju do 20 godina nakon njene smrti. Nažalost, njen nećak, koji je bio njen jedini naslednik, preminuo je pre nego što su kutije mogle biti otvorene, ostavljajući njeno revolucionarno delo skriveno decenijama sve dok nije slučajno otkriveno 1986. godine.
