Niko vas ne priprema za to šta znači prihvatiti da neko koga volite (više) neće biti deo vašeg života. Iz bilo kojih razloga, vaša veza je prekinuta – možda nikada nije ni postala veza i više ne možete da podnesete takav model odnosa, možda ste oboje želeli jedno drugo, ali su vam životne okolnosti stale na put, možda ste prerasli jedno drugo i morate da nastavite dalje. Možda se promenio on, ili vi, ili se život promenio.
Kada morate da pustite nekoga za koga ste verovali da će biti konstanta u vašem životu, vaš svet se menja. Sadašnjost, budućnost, sve što ste mislili da je izvesno, više nije. Ali, osoba sa kojom ste prekinuli odnos, iako više nije prisutna u vašoj svakodnevici, prisutna je u svemu oko vas i najviše u vašim mislima. Sve vas podseća na nju. A naročito ono što više ne radite zajedno. Osećanja su vam haotična i povremeno vas preplavljuju. Ono što treba da radite jeste da ih prihvatite, da ih proživite, da im date potvrdu. Plačite kad vam se plače, neka sve prođe kroz vas. Pozovite prijatelje (ili mamu) i nemojte oklevati da ih zovete opet, zato što ste ih danas već zvali.
Nemojte se boriti protiv bola i teskobe, nemojte se opirati. Ponekad će vam biti teško da dišete, ponekad će vas nešto probosti posred grudi, srce će vam tonuti od težine, poput kamena, ili će plutati na površini, poput plastične kese. Osećaćete se prazno i izduvano, ili preopterećeno i prepunjeno. Tako to ide. A bol koji doživljavate je katalizator za vaš razvoj – vi se menjate i rastete, iako se to dešava na način koji još ne možete da razumete. Mnogo ćete žaliti, preispitivati se i po sto puta razmatrati da li ste mogli da učinite nešto, da li je moglo da bude drugačije, zašto je moralo da se završi (i da li je moralo), krivićete sebe, krivićete drugu osobu, ljutićete se i na sebe i na nju, plakaćete, bićete prazni – i opet ukrug. Biće mučno, ali proći će. Preživećete i biće drugačije.
Koliko god želeli da ne prestanete da verujete da ste bili pravi spoj, da je to vaša srodna duša i da ste bili dobri zajedno, ono što se desilo (ili se uopšte nije desilo), demantuje vas i suočava sa realnošću. Razlog zašto niste zajedno postoji i verovatno nije samo jedan i taj skup raznih razloga bi na kraju porazio vaš odnos, čak i da se on nije odselio u drugi grad, čak i da ste vi bili tolerantniji, smireniji, opušteniji, da ste mu malo više ugađali, ili malo više držali do sebe. Koju god priču sebi pričate da biste racionalizovali prekid, morate razumeti da stvari nisu uspele zato što nije bilo dvoje voljnih da se potrude da one funkcionišu. Toliko je jednostavno.
To što vam voljena osoba nikada nije (u potpunosti) uzvratila osećanja, nikada nije značila da vi niste dovoljno dobri, da niste vredni njene ljubavi. Ne znači ni da je veza bila loša, površna, ili uzaludna. Bila je ono što je bila, dospeli ste u povezivanju, prožimanju i razumevanju dokle ste mogli i sada ste tu gde jeste, jer dalje nije išlo. Druga osoba nije htela zbog vas ništa da promeni i to je u redu. Ona ima svoje snove koje mora da sledi i svoje zidove o koje mora da udara i da ih (možda) sruši. Bez vas. Nije bila spremna, ili nije bila kompatibilna sa vama, ili je negde usput krenula u drugačijem smeru i više ne može da se razvija uz vas (i vi uz nju).
Možda vas ta osoba zaista voli, stalo joj je do vas, ali ne može da ceni ili ne može da prihvati to što jeste i što imate da ponudite. Možda verujete da ste mogli beskrajno da dajete i volite za dvoje, dok druga osoba ne bude spremna, ali to nije moguće. Ne možete nekoga voleti da bi vas izabrao. Ne možete ga voleti da bi ostao. Da bi se uključio, da bi shvatio da ste vi prava osoba za njega. Postoji i razlog zašto ste se toliko vezali za nekog ko vam nije (u potpunosti) posvećen. Zašto tako očajnički pokušavate da ga navedete da vas zavoli, zašto mislite da bi vam život bio nepodnošljiv bez njega, zašto verujete da zaslužujete polovičnu ljubav?
Zašto biste uopšte hteli da budete sa nekim, ko nije izabrao vas, ko nije tu za vas, ko vam nije posvećen? Sada (kada je gotovo) vreme je da to shvatite.
Ništa nije bilo uzalud
To što veza nije uspela, ne znači da nije vredela truda. Vaš pokušaj nije bio uzaludan, vreme, energija, osećanja koja ste uložili nisu protraćena. Verovanje u ljubav nikada nije uzaludno. Ono što vam je sada suviše teško i bolno, jednog dana ćete videti kao poklon.
Shvatićete da je trebalo da bude – samo nije trebalo da traje
I najbolje ljubavne priče se završe, na ovaj ili onaj način, bilo da su trajale tri meseca, tri godine ili pola života. Način na koji ljubav utiče na vas, treba da vas otvori za ono što vam je zaista namenjeno.
Ima smisla u završecima
Nastavljate dalje, znajući da ste se promenili na najbolji način, da ste duboko osećali, da ste rizikovali, da ste bili u stanju da se posvetite. Druga osoba možda više nije deo vašeg života, ali ste dobili nezaboravne trenutke i uspomene za ceo život. Kako idete dalje, polako prikupljajući delove slagalice, bolje ćete razumeti ko ste, šta cenite, koliko ste spremni da pravite kompromise u vezi, a šta ne možete da tolerišete. Shvatićete na kraju, da ste dobili mnogo više nego što ste izgubili.
Dakle, možda ono što sada treba da naučite jeste da prepoznate sve delove sebe koji su utišani, jer ste ih dugo ućutkivali – delove sebe koji nisu prikladni, jer unose pometnju. Možda ste bili podređeni i zavisni, da biste naučili da se zauzmete za sebe, da tražite ono što želite, ono što znate da zaslužujete. Možda je sada vreme da te delove sebe, koje ste smatrali neadekvatnim i nedostojnim, prihvatite i integrišete. Da naučite da volite sebe potpuno i bezuslovno, kako biste mogli da privučete nekog ko je spreman da učini to isto, ko vidi sve što jeste i ne okleva da vas izabere, nekog ko je spreman i ko će ostati sa vama – ko nije samo još jedna lekcija.
Naslovna fotografija: instagram.com/llemerci
Brankica Milošević
