Neke ljubavne veze je bolje prekinuti nego krpiti i pokušavati promjeniti nešto što se ne da promjeniti.
Kako sam shvatila da želim razvod? Moj muž je otišao na putovanje i uopšte mi nije nedostajao. Baš naprotiv, radovala sam se što odlazi. Osjetila sam olakšanje na duši. Shvatila sam da me sputava da radim stvari koje volim i koje su mi potrebe da normalno funkcionišem.
Sve sam mogla i sama. Tada sam se zapitala zašto mi uopšte treba? Sa djetetom je provodio veoma malo vremena. Svi kućni poslovi su bili na meni. Jedino što sam od njega bila jesu rečenice “Previše komplikuješ; Smiri živce; Previše si isfrustrirana”…
Zbog čega mi je onda trebao muž? Da popravi auto ili nešto u kući? On ionako nema vremena za to. Da čisti kuću? Nikada to nije radio. Da kuva? On to ne zna. Da uključi mašinu? Zove me i pita koje dugme da pritisne. U krevetu? I to je postala prava rijetkost.
Nakon 2-3 godine porodičnog života želja jednostavno više nije ista. Nismo ni shvatili, ali postali smo stranci sa potpuno drugačijim interesovanjima. I evo me, sama sa djetetom. Ništa se nije promijenilo, sve je i dalje na meni osim što me proganja taj primitivni stav društva da sam loša žena jer sam razvedena.
Jesam, ali nisam očajnica koja nije mogla ostati u braku, nego vuk koji se ne slaže sa zakonom čopora. Možda neki misle da je to sebično, ali sposobnost da ne izdate svoje interese je najbolja stvar koju žena može sebi priuštiti i najbolja stvar koju majka može naučiti svoje dijete.
