Neodlučna i pomalo nervozna, Viktorija Levele zastala je ispred glavnog ulaza u dvorac Fridenau. Ovde bi trebalo da radi? Zaboga! Međutim, znala je da nema izbora, treba joj zaposlenje. Mesto kućne pomoćnice u dvorcu Fridenau jedini je posao koji su joj ponudili u centru za zapošljavanje. Zato je još jednom duboko udahnula i pozvonila. Batler je uveo Viktoriju u salu za prijem i nekoliko trenutaka kasnije niza stepenice je sišao knez. Srdačno ju je zagrlio, kao da se dugo poznaju.
– Dobro nam došla u dvorac Fridenau, dete moje – oduševljeno je pozdravio mladu ženu. Viktorija je bila potpuno zbunjena. Šta se, za ime Boga, ovde dešava? Pre nego što je mogla da postavi bilo kakvo pitanje, u vratima sale pojavio se princ. I tada je počeo haos… Potpuno frustrirana, Viktorija Levele napustila je centar za zapošljavanje. Sumorno vreme odgovaralo je njenom raspoloženju. Kiša je sipila, pa je Viktorija navukla kapuljaču kabanice preko kestenjaste kose. U centru za zapošljavanje ponuđeno joj je samo mesto kućne pomoćnice. Zar je moguće da su joj to ponudili, a do pre godinu dana radila je u Frankfurtu, kao pedagog sa zapostavljenim adolescentima, do trenutka kad je taj projekat, zbog nedostatka finansijskih sredstava, obustavljen. Od tada je u svim nemačkim pokrajinama tražila mesto pedagoga – nažalost, bezuspešno. Ali morala je da se pobrine za to da nekako preživi. Kirija za iznajmljeni jednosobni stan ponovo je podignuta, a račun za informatiku ozbiljno se uvećao. Bez obzira na to što je povremeno radila kao konobarica, nije mogla da izmiri sve finansijske obaveze. Bila je očajna. Ali kućna pomoćnica? U centru za zapošljavanje smatrali su da je njena praksa u domu za problematičnu decu, gde je povremeno pomagala i u kuhinji, bila dovoljna kvalifikacija za ponuđeni posao u dvorcu Fridenau u Odenvaldenu. Viktorija se kao kroz maglu sećala izleta s roditeljima do tog baroknog dvorca, u vreme dok je još bila dete. Tada je ovo zdanje bilo magično mesto svih njenih dečjih snova. Još tad je poželela da jednoga dana postane princeza, međutim, danas joj taj “posao” nije bio primamljiv. I dušom i umom bila je pedagog, jer je osećala potrebu da pomaže unesrećenim mladim ljudima. Ali da bude kućna pomoćnica u dvorcu Fridenau, to nije mogla da zamisli. Uzdahnula je, jer je u centru za zapošljavanje obećala da će se javiti u dvorac. A posao joj je bio potreban i to hitno! Drugog izbora nije bilo.
