Čarolija osećanja

Odjednom mu je bilo toplo, uprkos dobro podešenom klima-uredjaju u njegovom prostranom birou. Trag jedne emocije zarobio mu je dah u plućima. S mukom je Alesandro primorao sebe da odagna misli na ovo sećanje i na osećanja koja ga prate, da prestane da ih analizira.
Tiho i neprimetno nestala je sva magla koja je prekrivala prohujale mesece od pre dve godine. Dozvoljavao je sebi tek nejasan pogled na sve što je prošlo i ponovo je zapadao u depresiju.
Stisnuo je pesnice i na njih naslonio glavu postavivši laktove na teško staklo radnog stola. Bol više nije osećao jer je sve vreme u njegovoj duši bila prisutna ona poznata praznina, koja razara i muti razum, pred kojom uzmiĉe koncentracija. Pre izvesnog vremena priznao je sebi da je nemoćan i ranjiv. Doduše, time se ništa nije promenilo, ĉinjeniĉno stanje ostalo je neumoljivo isto. Alesandro Ma-tani u poslednje vreme nije ĉuo ni jednu jedinu sugestiju svojih prijatelja i sarad-nika. Drhtavim rukama uzeo je brošure da ih pogleda. Ugledao je reklamu luksuznog hotela u Melburnu. Nije ni pokušao da razmotri nove mogućnosti, uostalom, nikada nije bio u tom gradu. Bar se ne seća daje bio.
Averzija je rasla u njemu i u ovom momentu ništa mu ne bi pomoglo. Osećanje da je propustio nešto važno, ponekad ĉoveka može da odvede u ludilo.
Ponovo je pogledao flajer: žena koja radi na recepciji tog hotela ljubazno pozdravlja muškarca i lepu, negovanu ženu, koji se oĉigledno prijavljuju kao gosti hotela. Okruženje je odisalo bogatstvom u svakom detalju, pa ipak Alesandro na to nije obraćao pažnju. Ali žena na slici potpuno ga je okupirala.
Kliknite broj 2 za nastavak…

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.