Donovan nije voleo da ga oslovljavaju po imenu. Osim Lelanda niko ga ovako nije zvao. Ime Valias je zvučalo suviše mekano, a to je bio atribut koji se nije mogao odnositi na Donovana.. Bile su mu potrebne godine da stvori svoj imidž.
-Svi smo toga svesni, a vi svakako mnogo obećavate. Sve čega se vi dohvatite, zaista vam polazi za rukom – rekao je Leland. -jedino što nas brine je balans koji nedostaje u vašem životu.
Radite dvadeset četiri časa dnevno i nemate privatni život.
Donovan se namrštio. – Posao je moj život.
Posao nije bio samo njegov život, nego i njegova strast Žalio je za svakom sekundom kada je radio nešto nije vezano za njegov posao. Bilo je to stanje kojim je Donovan bio zadovoljan. Bilo mu je lako da razume zakone i paragrafe. Sa ženama je bilo drugačije.
Ne da nije planirao porodicu, ali trenutno nije ni pomišljao na to da je zasnuje.
– Posao sam po sebi nije dovoljan, reče Leland ozbiljno. – Ja sam u poslu više od i četrdeset godina i mislim da mogu da donesem sud o tome. Naravno da nemam prava da se mešam u vaš privatan život, ali ipak moram da vam kažem, koliko je važno imati nekoga kod kuće kome se vraćate posle posla. Potreban vam je život i izvan kancelarije. Potrebna vam je žena, Valiase. Kada vidim da i ste pronašli nekoga, da u vašem životu postoji nešto I drugo osim pisaćeg stola, razgovaraćemo o vašem partnerstvu.
– Žena? – ponovio je Donovan. – Ni sa jednom od žena sa kojima je imao aferu nije izdržao duže od dva meseca. Šta Lelanda navodi na pomisao da mu je potrebna žena?
– Da žena. Znam da braki smatrate staromodnim, ali Dorati i ja sledeće nedelje slavimo pedesetogodišnjicu, braka. Oženio sam je odmah nakon studija, i ona je svih proteklih godina bila moj balans. Ona je razlog zašto svake večeri idem kući. Ona…
Nastavak na strani 2
