Mara je sa 13 nestala bez traga: Njena sestra je verovala da je očuh ubio i zakopao u dvorištu, da bi 22 godine kasnije otkrila šokantnu istinu

Meri Dej je 1981. godine kada je imala 13, nestala bez traga. A 22 godine kasnije pojavila se žena koja je tvrdila da je Meri. Ovo je neobična priča o devojčici koja je umrla dva puta:

Nkon ovog saznanja njena sestra Šeri je bila šokirana: „Nisam mogla da shvatim kako majka ne može da ode na kraj sveta da pronađe svoje dete.“

Kada su konačno dobili prijavu o nestanku, detektivima nije trebalo dugo da pretpostave da je Meri mrtva. Ili, preciznije, da ju je neko ubio. A sumnjali su da je taj neko Merijin očuh Vilijam — koji je to negirao policiji kada je ispitivan 2003. godine, ali im je takođe rekao da je možda demon u njemu odgovoran.

Vilijam i Šarlot su negirali bilo kakvu krivicu u vezi sa Merijinim nestankom. Šeri je razgovarala sa svojom majkom ona joj je porekla da je bilo kako umešana, ne pokazujući ni naznaku kajanja, pokajanja, ili bilo kakve odgovornosti“. 

Ali baš kada su vlasti istraživale da li je Vilijam možda ubica, 22 godine nakon što je njegova pastorka nestala, žena koja je tvrdila da je Meri pojavila se u Finiksu u Arizoni.

A ono što se sledeće dogodilo je čudnije od fikcije:

Ko je bila Meri Dej?

Meri Luiz Dej je rođena 19. februara 1968. u Litl Folsu, Njujork, od Šarlot Dej i njenog drugog muža Čarlsa Deja.

Par je takođe dobio ćerku Keti 1969. godine, nakon čega je Šarlot imala vanbračnu vezu iz koje je 1971. godine rodila Šeri Kalgado, kako je Šeri detaljno opisala u knjizi Investigation Discovery’s „Neobični slučaj… devojke koja je dva puta umrla“.

Kasnije, nastavila je Šeri, Šarlot je upoznala Vilijama Hula — koji je jedva imao 18 godina i na kraju se prijavio u vojsku — i napustila je Čarlsa.

Šeri se prisetila da su ona i njene sestre provodile vreme u hraniteljskoj porodici pre nego što se njihova majka udala za Vilijama.

Šarlot je na kraju povratila starateljstvo nad svojom decom i ona i njen treći muž su došli da ih pokupe, rekla je Šeri, ali je ona namerno popiškila majku u autu dok su se svi odvozili.

Zato su, dodala je Šeri, okrenuli auto i vratili tada šestogodišnju Šeri hraniteljskoj porodici, koja ju je na kraju usvojila.

Šarlot i Vilijam su preselili Meri i Keti u Sisajd, u okrugu Monterej na centralnoj obali Kalifornije, gde je bio stacioniran u vojnoj bazi Fort Ord.

Šeri je ostala u kontaktu sa sestrama nekoliko godina dok „jednog dana jednostavno to nije prestalo“.

Imala je 12 godina kada je dobila pismo od Keti sa poštanskim žigom iz Njujorka, u kojem je navodila da su se Hulovi vratili tamo i da su je usvojitelji odveli u posetu.

Tada joj je Šarlot rekla da je Meri pobegla iz Sisajda, rekla je Šeri. Takođe se setila da je Šarlot rekla da više nema nijednu Merinu sliku, da ih je sve spalila.

Zašto roditelji Meri Dej nisu prijavili njen nestanak?

Šeri je 1992. godine sama preuzela na sebe da prijavi Merin nestanak. Nije jasno zašto je policiji Sisajda trebalo deset godina da pokrene istragu, ali kada su to učinili 2002. godine, trag je ubrzo nestao.

Meri nije bila upisana u školu ni u vreme svog nestanka, ali je primala socijalno osiguranje svog pokojnog oca, pošto je Čarls Dej poginuo u nesreći krajem 1970-ih. što je moguće bio jedan od razloga zašto Hulovi nisu prijavili Merin nestanak, jer uzimali su Merine čekove socijalnog osiguranja i unovčavali ih“.

Merina druga sestra Keti tokom istrage je rekla da su 15. juna 1981. – dan pre nego što je Meri nestala – ona i njena sestra bile kod kuće dok su im mama i očuh bili napolju, a njihov porodični pas, Buba Braun, se razboleo.

Kada su se Vilijam i Šarlot vratili kući, optužio je devojčice da su otrovale psa, a kada je „prkosna“ Meri „uzvratila“, Šarlot je rekla Keti da ode u svoju sobu i zatvori vrata.

Keti je otišla u svoju sobu, ali umesto da zatvori vrata, videla kako Vilijam tuče njenu sestru. Sledećeg jutra, prema Ketinim rečima, Meri je nestala i, kada je pitala mamu gde je, Šarlot je rekla da je pobegla i da više neće pričati o njoj.

Nakratko su se preselili u smeštaj u Fort Ordu, a zatim su potpuno napustili državu i otišli ​​u Kenterberi Hil, Njujork.

Nakon što je Meri nestala, očuh je Keti zabranio da se igra u određenom delu njihovog dvorišta, a kada su to saznali policija je krenula na iskopavanje lokacije.

Doveli su pse tragače i četiri psa, njuškajući jedan po jedan, doveli su ih do određenog drveta.

Čerkone, koji je u to vreme bio kapetan zadužen za istragu, prisetio se „nezaboravne scene“ na dan iskopavanja kada su iskopali cipelu male devojčice zakopanu ispod drveta.

„Pomislili smo, evo je“, rekao je Čerkone. „Bio je to emotivan trenutak.“

Ali iako su pronašli i plišanog medvedića i kopču za kaiš, nije bilo tela. „Bilo je tako zagonetno“, rekao je Čerkone..

Njen očuh Vilijam je nakon ovog otkrića detektivima rekao da je „možda“ udario Meri te noći zbog psa, ali da je izgubio svest.

„Rekao je da mu je Šarlot sledećeg dana rekla: ‘Imao si demona u sebi te noći’“.Na pitanje da li je ubio Meri, Vilijam je „rekao da to nikada ne bi uradio“, ali kada je detektiv pitao Vilijama da li misli da je demon mogao to da uradi, „rekao je: ‘Da, demon je mogao da ubije Meri’.“

I dok su „imali mnogo dokaza“, nisu imali telo i okružni tužilac nije razmatrao podizanje optužnice protiv Vilijama bez dodatnih dokaza.

U novembru 2003. godine, policija Finiksa je zaustavila kamion zbog krađe registarskih tablica, a žena na suvozačkom sedištu je pokazala ličnu kartu u kojoj je navela da je Meri Dej.

Kada je policija Sisajda dobila vest, bili su zapanjeni.

„Naravno da ova žena ne može biti Meri Luiz Dej, jer je Meri Luiz Dej mrtva.“

A žena koja je tvrdila da je Meri „znala je neke osnove, ali ne i određene stvari koje bi trebalo da zna“ o svom detinjstvu i događajima koji su doveli do toga da je napustila kuću svog očuha.

„Ne znam kako sam izašla iz kuće“, rekla je detektivu, prema audio snimku iz njihovog intervjua. „Ne sećam se dana od noći.”

Ali naknadni DNK test je potvrdio da je ova žena Šarlotina biološka ćerka.

Da li je ona zapravo bila Meri ili neko drugo dete za koje porodica nije znala, i dalje je bila tema za raspravu.

Šeri se prisetila kako je u svojim dvadesetim godinama saznala da njena majka ima ćerku iz prvog braka. Ta polusestra, Džini Parnel, rekla je Šeri da se uvek pitala da li Šarlot, budući da je tako „promiskuitetna“, ima još dece za koju nisu znali.

Iako je Šeri rekla da je „počela da plače“ kada je čula da je Meri pronađena, kada su se ponovo spojile, odmah je imala sumnje. Takođe je priznala da se nadala da ta žena zapravo nije njena sestra, prisetila se, smatrajući je ponekad nestabilnom i raščupanom, iako sasvim prijatnom i sabranom u drugim slučajevima.

Neko vreme je ova Meri živela sa njom, a zatim blizu nje u Fejetvilu, Severna Karolina, rekla je Šeri, ali se na kraju vratila u Arizonu „i ja sam to jednostavno pustila“.

Međutim 2017. godine, Šeri je saznala da žena za koju još uvek nije mogla da veruje da joj je sestra umire od raka u Varšavi, Misuri. Pozvala je vršioca dužnosti šefa policije Sisajda, Džudi Veloz.

Ona otišla je u Varšavu i sedela sa Meri. Veloz je rekla da se i dalje „nije sećala“ batinanja, i da „nije znala tačno kada ili kako“ je napustila kuću u Sisajdu 1981. godine. Ali je rekla da ju je u Salinasu primila „starija dama“ po imenu B.DŽ. Vord.

Meri je umrla devet dana nakon njihovog intervjua, rekla je Veloz. Takođe je rekla da je „100% uverena“ da je žena sa kojom je razgovarala bila Meri Luiz Dej. „Nema sumnje.“

Ona je zatim kontaktirala B.DŽ. Vord, a njen dečko je rekao da misli da možda ima Merinu sliku u skladištu.

Gledajući sliku nekoliko nedelja kasnije, Veloz je rekla da je prepoznala nestalu tinejdžerku.

Nazvala je to „pravim dokazom da Meri nije ubijena 1981. godine“, napominjući da je slika snimljena 1983. godine. I tako, rekla je Veloz, „nije preostalo ništa drugo nego da se ponovo zatvori slučaj“.

S druge strane Šeri i dalje misli da je njena sestra mrtva više od 40 godina.

„Mislim da je moja sestra Meri Luiz Dej ubijena jednog letnjeg dana 1981. godine“, rekla je. „Veoma dugo sam osećala da je nema.“