Dakle, ja (27F) sam prošle sedmice otišla na prvi sastanak s jednim momkom (29M) s kojim sam se dopisivala neko vrijeme. Dobro smo se slagali preko poruka i bila sam stvarno uzbuđena jer je prošlo dosta vremena otkad sam osjetila onaj mali „žmarac“ prije izlaska. Uglavnom, otišli smo u jedan slatki mali restoran. Razgovor je tekao, nije bilo neprijatnih tišina i iskreno sam mislila da sve ide dobro.
Onda stiže račun. On ga uzme, pogleda na trenutak, pa ga bukvalno gurne prema meni i kaže nešto ovako: „Ne mislim da je fer da ja platim tvoje vegansko jelo koje nisam ni probao.“ Bila sam toliko šokirana da nisam znala šta da kažem. Nisam ga tražila da naruči, nisam ga tjerala da jede, to je bilo samo moje jelo. Ali, umjesto da započnem raspravu tu, samo sam se izvinila, otišla do toaleta i pravo izašla napolje.
Nekoliko sati kasnije, on me nazvao, bijesan, optužujući me da sam ga stavila u neprijatnu situaciju i zahtijevajući da mu vratim novac. Nisam mu odgovorila. Ubrzo mi zajednički prijatelji kažu da svima priča kako sam „najgori sastanak koji je ikad imao“ i da sam se ponašala kao razmažena.
Sad počinjem da sumnjam u sebe. Nisam očekivala da on plati moje jelo, rado bih podijelila da je pitao! Ali način na koji je to rekao učinio je da se osjećam kao da me grdi zato što jedem ono što inače jedem?? Ne znam, baš me pogodilo.
Budite iskreni — jesam li ja ovdje pogriješila? Da li sam trebala samo da platim svoj dio i izbjegnem dramu ili je odlazak bio pravi potez?
Pozdrav,
Charlotte.
Izvor: brightside.me
