Mačka moje pastorke joj je bila uteha otkako joj je majka preminula. Ali sada je moja ćerka alergična na mačke. Kada je moj muž odbio da udomimo mačku negde drugde, ja sam je potajno prodala.
Sledećeg dana, čula sam moju ćerku kako vrišti iz svoje sobe. Potrčala sam unutra i zatekla tri mačke kako sede na njenom krevetu. Bila je prestravljena i slomila se u suzama.
Suočila sam se sa mužem, a on je, na moje zaprepašćenje, samo cinično odmahnuo osmehom. Rekao je da će to naučiti moju ćerku lekciji da ne bude neodgovorna, „kao njena majka“, i da svaka akcija ima svoje posledice.
Prošla su dva dana. Mačke su i dalje tu, a moja ćerka je sada još uplašenija nego pre. Duboko sam povređena reakcijom mog muža i njegovim očiglednim zanemarivanjem emotivne bezbednosti mog deteta.
Sada preispitujem sve. Da li sam ja bila neodgovorna što sam prodala mačku bez da mu kažem? Ili je njegovo ponašanje prema mojoj ćerki — i meni — znak za uzbunu koji ne smem da ignorišem?
Zaista sam slomljena. Da li bi trebalo da razmislim o prekidu braka sa čovekom kog sam nekada duboko volela?
— Emili
