Preobraženje Gospodnje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i ubraja se među dvanaest najvažnijih. Slavi se svake godine 19. avgusta i obeleženo je crvenim slovom u kalendaru, što znači da zauzima posebno mesto u duhovnom životu vernika.
Ovaj praznik nas podseća na trenutak kada se Hristos preobrazio na gori Tavor pred svojim učenicima – Petrom, Jakovom i Jovanom. Tada su, kako Sveto pismo beleži, njegovo lice zasjalo kao sunce, a odeća mu postala sjajna i bela kao sneg. Time je pokazao svoju božansku prirodu i otkrio učenicima ono što je do tada bilo skriveno.
- Sam događaj nije bio samo čudo, već i poruka: kroz Preobraženje Hristos je pokazao da se čovek može uzdići iznad svoje grešne prirode i približiti svetlosti Božjoj. Zato ovaj praznik ima duboko simboličko značenje – on nas uči da u životu treba težiti unutrašnjem preobražaju, očišćenju duše i obraćenju Bogu.
U narodnom verovanju, Preobraženje nosi i niz običaja i pravila. Smatra se da tog dana ne treba dremati niti plakati, jer se veruje da bi osoba koja to učini mogla takva ostati čitave godine – pospana, tužna ili obuzeta malodušnošću. Upravo zbog toga se ovaj dan doživljava kao prekretnica, trenutak kada se i priroda menja, jer se veruje da tada dolazi i do promene godišnjeg doba: leto polako prelazi u jesen, dani postaju kraći, a noći svežije.
Pored običaja, vernici na Preobraženje upućuju Bogu molitve za lični i duhovni mir. Posebno se ističe jedna molitva, koja se smatra moćnom jer traži preobražaj ljudske duše. U toj molitvi vernik se obraća Hristu rečima: „Preobrazi dušu moju, Gospode i Vladiko, očisti me mračnog greha na koji sam navikao. Odbrani me zlih sila i oslobodi me tereta koji me vuče ka tamnim putevima.“ Molitva dalje izražava želju da se lice čoveka ozari kada se duša pročisti, da se odbaci teret tuge, greha i smrti, i da se povrati svetlost koju je prvi čovek nekada imao, a koja je grehom izgubljena.
Suština ove molitve jeste da čovek moli Boga da mu vrati izgubljenu duhovnu lepotu i čistotu, onu koja je bila prisutna u ljudskom biću pre pada u greh. Vernik se moli da u njemu ponovo zasvetli božanski lik, isti onaj koji je Hristos pokazao na Tavoru. Molitva završava vapajem da Bog pomogne i osnaži dušu na putu ka „visokoj gori“, koja simbolično predstavlja duhovni uspon i težnju ka večnom spasenju.
- Preobraženje Gospodnje tako postaje ne samo sećanje na jedan događaj iz Hristovog života, već i podsetnik svakom verniku da i on može da se menja i preobražava. Ovaj praznik nas uči da duhovni život zahteva trud, ali i da nagrada dolazi u vidu unutrašnjeg mira i radosti. Kada se čovek istinski preobrazi, njegova spoljašnjost postaje odraz unutrašnje svetlosti – lice mu sija, a život dobija novu snagu i smisao.
Za mnoge ljude Preobraženje je i trenutak introspekcije – dan kada se preispituju dela, misli i osećanja, i kada se donosi odluka da se ostavi iza sebe ono što je bilo loše. Kao što priroda tog dana simbolično menja svoje lice, tako se i čovek poziva da preobrazi svoju unutrašnjost, da odbaci slabosti i krene putem dobra.
Zbog svega ovoga, Preobraženje Gospodnje nije samo praznik radosti, već i poziv na promenu. To je dan kada treba u molitvi zatražiti snagu da se nadvladaju sopstveni nedostaci i pronađe put ka svetlosti. Vernici veruju da iskrena molitva izrečena na ovaj dan može doneti preokret u životu, otvarajući vrata za mir, zdravlje i blagostanje.
U svojoj suštini, ovaj praznik nas podseća da je preobražaj moguć – kako na ličnom, tako i na duhovnom planu. Potrebno je samo da čovek bude spreman da se otvori Bogu i prihvati Njegovu volju. Onaj ko to učini, kako kaže molitva, moći će da skine sa sebe obrazinu tuge i greha, i da zasvetli novim, čistim likom, obasjan božanskom svetlošću.
