Avsar je, u početku, naivno verovao da je Sureja, zanosna plavokosa lepotica, želela njega. Trebalo je da prođe nekoliko meseci da bi shvatio da je želela njegov status, moć, bogatstvo, životni stil, kao i brojne prilike da se na važnim mestima prikazuje u svojim najboljim izdanjima.
Gde god bi se pojavila, predstavljala je magnet za muške oči. A on, Avsar, je glupo uživao u činjenici da ju je samo on imao, da je bila njegova. Šepurio se u njenom društvu, svesno izazivaj ući zavist poznatih i nepoznatih muškaraca.
Verovao je da je Sureja zaljubljena u njega, sve dok nije otkrio da je ona zaljubljena isključivo u sebe. Da joj je stalo jedino do onoga što je moglo da se vidi, kupi, dobije.
Nije umela da voli, niti da se daje. Ogrezla u samoljublju, provodila je sate doterujući se i težeći tome da izgleda sve bolje i sve atraktivnije. Drugi sadržaji je nisu zanimali, ali je umela da se lažno ushiti kada bi to procenila kao potrebno. Duša joj je bila prazna, a srce hladno.
Kada je Avsar sve to shvatio, bilo je kasno. Sureja je ostala u drugom stanju. I iako je želela da prekine trudnoću, on joj to nije dozvolio. Nadao se da bi majčinstvo moglo daje promeni, da smekša njeno tvrdo srce. Dogodilo se upravo suprotno. Sureja je provela trudnoću u stanju panike zbog promene figure, zbog rastezanja kože. Rođenje ćerke je doživela kao olakšanje i kao priliku da se što pre vrati vežbanju i dovođenju svog tela u nekadašnju formu.
Odbila je Avsarovu ponudu da se uda za njega, već je objavila da napušta Tursku i da odlazi u Ameriku, u nameri da postane foto-model. Ćerku je, bez žaljenja, prepustila dadilji i, povremeno, svojim roditeljima. Nikome se nije pravdala zbog donete odluke da napusti dete, ode na drugi kraj sveta i posveti se karijeri.
Pokazala je, time, sav potencijal svoje sebičnosti, arogancije i bezosećajnosti.
A Avsar je prezreo sebe zbog okolnosti da je imao takvu ženu za ljubavnu partnerku i da ju je učinio majkom svog deteta.
