Potencijal prirodnih biljaka: Uvidi iz istraživanja o borbi protiv virusa i infekcija.
U oblasti biljne medicine, često se pokreću diskusije o „moćnim biljkama“ koje tvrde da „eliminišu parazite, virusne infekcije i herpese“. Ipak, ključno je razlikovati tradicionalnu upotrebu, laboratorijske procene i nalaze kliničkih studija koje uključuju ljude. Ovaj blog post predstavlja rezime botaničkih vrsta koje su pokazale antivirusna ili antimikrobna svojstva u istraživanjima, praćen upozorenjem u vezi sa njihovim ograničenjima i preporukama za bezbednu upotrebu.
Biljke koje pokazuju dokumentovana antivirusna i antimikrobna svojstva bile su predmet opsežnih istraživanja. Važno je napomenuti da je većina ovih studija sprovedena ili in vitro (korišćenjem ćelijskih kultura) ili in vivo (korišćenjem životinjskih modela). Pozitivni rezultati primećeni u laboratorijskim uslovima ne garantuju da će se slični efekti javiti i kod ljudi.
Origano
Aktivni sastojak: karvakrol. Istraživanja su pokazala da ulje origana, zajedno sa karvakrolom, smanjuje infekciju mišjim norovirusom (MNV) – virusom koji se često koristi kao model za ljudski norovirus – u roku od 15 minuta. Pored toga, studije su pokazale pozitivan efekat protiv HSV-1 i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV).
Beli luk (Allium sativum) i njegova sumporna jedinjenja, kao što su alicin i ajoeni, pokazali su antivirusna svojstva kako u pretkliničkim, tako i u određenim kliničkim istraživanjima. Mehanizmi putem kojih se ovi efekti javljaju uključuju:
Prepreke za ulazak virusa u ćelije, suzbijanje replikacije virusa i modulacija imunog odgovora su kritični faktori. Ipak, određene studije su pokazale da su se koncentracije pri kojima su primećeni antivirusni efekti pokazale citotoksičnim, što naglašava potrebu za opreznom primenom i daljim istraživanjima.
Kadulja-Biljke roda Salvia, koje pripadaju porodici Lamiaceae, sadrže jedinjenja koja su
pokazala sposobnost da inhibiraju HSV-1 i razne druge viruse u laboratorijskim uslovima.
Iako istraživanja još uvek nisu dovoljno potvrdila njegovu efikasnost kod ljudi, često se koristi u tradicionalnoj medicini za lečenje respiratornih infekcija.
Bosiljak, koji obuhvata tulsi, pokazao je aktivnost protiv HSV-1, hepatitisa B i enterovirusa kroz laboratorijske studije, posebno njegovi ekstrakti kao što su apigenin i urosolinska kiselina. Iako preliminarna istraživanja ukazuju da sveta sorta bosiljka, tulsi, može pojačati imuni odgovor, potrebna su dalja klinička istraživanja kako bi se potvrdili ovi nalazi.
Matičnjak (Melissa officinalis) je pokazala antivirusna svojstva u laboratorijskim uslovima protiv herpesa, HIV-1 i specifičnih enterovirusa. Pored toga, koristi se u tradicionalnoj medicini kao smirujući lek za napetost, stres i upalne bolesti.
Komorač (Foeniculum vulgare) Istraživanja pokazuju jaka antivirusna svojstva trans-anetola, glavne komponente ulja komorača, posebno protiv herpesa i parainfluence tipa 3. Pored toga, može pokazati antiinflamatorne efekte i pružiti indirektnu podršku imunom sistemu.
Đumbir (Zingiber officinalis)
sadrži komponente poput gingerola i šogaola koje su pokazale antivirusna svojstva u raznim laboratorijskim istraživanjima. Na primer, đumbir ima sposobnost da spreči ulazak i replikaciju RSV virusa unutar ćelija, a istovremeno stimuliše imuni odgovor, uključujući proizvodnju interferona.
Smernice za bezbednu upotrebu ovih biljaka Prilikom istraživanja prirodnih lekova, neophodno je postupati sa razboritošću i informisanim razumevanjem.
Potražite savet lekara ako imate infekciju, posebno tešku, imate autoimuni poremećaj ili trenutno uzimate lekove; nemojte se oslanjati isključivo na biljne lekove. Važno je napomenuti da biljni suplementi mogu da interaguju sa propisanim lekovima.
Ne očekujte čudesne rezultate. Iako bilje može pomoći u jačanju imunog sistema, ublažavanju simptoma i dopunjavanju terapijskih pristupa, ne treba ga smatrati zamenom za medicinsku intervenciju u slučajevima teških infekcija. Neophodno je koristiti odgovarajuće doze i oblike.
Ulja, ekstrakti i sveže bilje poseduju različite stepene jačine dejstva. Visoke koncentracije mogu dovesti do toksičnosti.
Obratite pažnju na signale tela. Ukoliko naiđete na negativne reakcije poput osipa, problema sa varenjem ili alergijskih reakcija, odmah prestanite sa upotrebom. Budite oprezni u svojim kombinacijama.
Kombinacija različitih biljaka može proizvesti sinergijski efekat; međutim, ona takođe povećava potencijal za interakcije. Preporučljivo je biti umeren.
ZAKLJUČAK:
Laboratorijske i studije na životinjama pokazuju da biljke poput origana, belog luka, žalfije, bosiljka, matičnjaka, komorača i đumbira poseduju obećavajuća antivirusna i antimikrobna svojstva. Ipak, efikasnost ovih biljaka u lečenju ozbiljnih infekcija kod ljudi još uvek nije adekvatno utvrđena.
Umesto da se bezuslovno veruje u „svemoguće“ biljke, razumnije je koristiti ih kao dodatak zdravim praksama – kao što su uravnotežena ishrana, higijena, adekvatan odmor i, kada je to prikladno, medicinski tretman.
