Vladislav Petković Dis, rođen u višečlanoj porodici više je bio gladan nego sit. Siromaštvo se lepilo za njega, ne dajući mu da bude srećan. Njegova majka Marija bila je samohrana majka trinaestoro dece, jer mu je otac umro mlad.
Jedno vreme je radio kao učitelj u Zaječaru, a u Beogradu je bio pisar, pa potom kao činovnik na carini. Ubzo je postao pomoćni urednik časopisa „Književna nedelja“.
Sam je izabrao svoj nadimak DIS, proizveden iz imena VlaDISlav, ali mu se ovo dopalo jer je DIS ime rimskog boga podzemlja.
Foto: Printscreen Youtube
Koliko je noć bila njegovo vreme stvaralaštva i života najbolje je sam opisao u stihovima: „Jedva čekam veče da i meni svane-jer ja nemam dana“. Noć je odgovarala njegovim mračnim raspoloženjima. U noći su nastajale njegove najbolje pesme.
Svoju buduću ženu Hristinu Tinku prvi put spazio je u Knez Mihajlovoj ulici i pratio je sve dok se i on njoj nije dopao. Samo šest meseci nakon upoznavanja, par se venčao u crkvi Svetog Marka. Dobili su ćerku i sina: Gordanu i Mutimira, a Dis je u tom periodu po prvi put bio srećan.
Bio oslobođen služenja vojske zbog lošeg zdravstvenog stanja. Mučila ga je kratkovidnost, zbog koje je psihički postajao sve nestabilniji, što se ogleda u njegovom pesničkom stvaralaštvu.
Međutim za vreme Prvog svetskog rata bio je ratni novinar koji je prikazivao bitke srpske vojske. Zato je otišao na Krf, gde je pisao o tragediji koja je zadesila srpsku vojsku.
Foto: Printscreen Youtube
Dok je boravio na Krfu, čuo je da njegova supruga i deca gladuju u Beogradu jer čovek kojeg je zadužio da im donosi njegovu platu, taj novac troši na opijanje i kafanu. Dis to sebi nije mogao da oprosti pa je seo na brod da sam reši problem.
Tu ga je zadesila tragedija i smrt nalazi na dnu mora, gde je njegovo telo i vraćeno nakon što su ga izbavili i u džepu mu našli samo jednu drahmu. Imao je samo 37 godina.
Hristina se kasnije preudala, ali nije htela da promeni prezime Petković. Njihova ćerka Gordana je stradala u požaru, dok se sinu Mutimiru gubi svaki trag.
