Oglasi – Advertisement
Žene svakodnevno obavljaju razne poslove koji su nevidljivi. Jedan je baš ogroman i vrijedan ali niko ga ne naglašava, ne plaća, ne zahvaljuje se zbog njega. To je posao koji održava porodicu na okupu, kuću funkcionalnom i svakodnevni život koliko-toliko organizovanim. Ne zove se “kućni posao” – to je mentalni teret, emotivna logistika, neprekidno praćenje svega i svih. To su stvari koje radimo za svoju porodicu – ne zato što moramo, već zato što znamo da bez njih ništa ne bi funkcionisalo.
-
Male, nevidljive stvari koje održavaju dan
Nije u pitanju samo priprema večere. To je čitav lanac mikro-odluka: znati šta ko voli, voditi mentalni spisak zaliha u frižideru, smisliti plan obroka usklađen s rasporedima treninga i vannastavnih aktivnosti, kupiti sve potrebne namirnice i osigurati da se ostaci pravilno spakuju u posude i potroše na vreme. To je uočavanje prosutog meda na polici i njegovo čišćenje u tišini, dok istovremeno bacate stari preliv za salatu i ostatke testenine koji su se zadržali dan duže nego što bi smeli.
Oglasi – Advertisement
Sve se odvija neprimetno. Jer ako biste prestali, svi bi odjednom primetili.
-
Promjene koje se podrazumevaju
Letnja odeća ne nestaje sama iz ormara. Neko je morao da je zameni dugim rukavima i toplijim pantalonama. Isto tako, neko mora odlučiti šta više ne treba – pa to pokloniti, prodati ili spakovati za neku drugu priliku. Deci se redovno seku nokti, zakazuju šišanja, kupuju veće cipele. U torbi se uvek nalazi užina, zamenjena na vreme, i odeća u skladu s vremenom.
Ove promene se dešavaju bez pauze. I svaka od njih pada na nečija leđa, iako rijetko bude izrečena ili priznata.
-
Opskrba i planiranje: stalni zadaci
Tu je i onaj beskrajni spisak kućnih potrepština koji se nekako uvijek zna. Kada ponestaje toalet papira, kada deterdžent ide pri kraju, kada treba nova pasta za zube. I naravno – sve se to kupuje na vreme, iako niko nikad ne pita “ko je to pazario?”
Ponekad se javi potreba za novim čajnikom jer je stari pukao. Ili se mora pozvati bebisiterka jer je napokon zakazan izlazak. Tu su i svi oni pokloni za rođendane, pažljivo izabrani i umotani, s karticama koje vi pišete. Znate koja deca vaša deca vole, koga izbegavaju, i zašto. Znate kada će letovanje biti i kako će izgledati – jer ste vi ta koja sve organizuje.
-
Kad sve stane, vi još radite
I onda, dok svi misle da je dan gotov – vaš radni dan se nastavlja. Nakon što uspavate decu, vi niste slobodni. Vi tek tad počinjete da kupujete jakne koje su deca prerasla, čarape koje su pocepane, pantalone za muža, knjige za književni klub. I dok se tržni centar zatvara, vi jurite još i po poklon za učiteljicu koja odlazi ili po sirup za temperaturu jer se dete razbolelo.
Uveče, dok većina spava, vi punite rezervoar, odlazite u samoposlugu ili apoteku, završavate ono što niste stigli tokom dana. Jer neko mora. A kuća? I dalje je haos.
-
Ukradeni trenuci
Postoje večeri kad sednete i gledate nešto na TV-u. Možda se čak i nasmejete. Ali češće su to večeri kad obavljate hiljadu drugih zadataka. Sastanci, kafe sa prijateljicama, vežbe (ako ostane energije), ili pokušaj da nadoknadite ono što se nije stiglo. Nekad ponesete laptop i radite u tišini kafića. Nekad se zadržite u knjižari, jedinih 20 minuta u danu koje imate samo za sebe.
-
Neobične smene i nepostojeći odmor
Veš se nekad pere u ponoć. U tri ujutro se prave užine. Gume se pumpaju u deset uveče. Jer tada je jedini trenutak kad možete. Radno vreme ne postoji, a odmora gotovo da i nema. I kad sve završite, ne idete u krevet odmah. Jer niste imali nijednu sekundu mira za sebe. Zato pustite seriju. Ili uzmete knjigu. Ili samo gledate u plafon, da napokon budete sami sa sobom.
-
Noćni i jutarnji ritmovi
Neke mame rade sve ovo noću. Druge ustaju u pet ujutru. Jedne vežbaju, druge piju kafu u tišini. Sve rade isto – kompresuju ceo svoj život u mali prozor vremena koji im pripada. I dok se prepoznaju u jednoj drugoj ženi koja prevrće gumenjake u radnji tik pred zatvaranje, znaju da nisu same.
Postoje takve mame svuda. One koje vuku sve – i vidljivo i nevidljivo.
