Njegova boginja

Blicevi mnogobrojnih kamera skoro su zaslepili Melodi kad je izašla iz sudnice. Mikrofoni su se ustremili ka njenom licu dok su pitanja pljuštala sa svih strana kao meci iz automatske puške.
Zahvatila ju je panika, setila se užasnih dana od pre osam godina, kada su horde reportera kružile oko njene porodice kao čopor vukova. Ovog puta nisu želeli sočne, skandalozne naslove, ali bih su uporni i nemilosrdni kao i uvek.
Melodi Palegrini bila je heroina, žena koja se hrabro suočila sa opasnošću spašavajući ljudski život…
Svojom cipelom.
Mladi prestupnik je nekako uspeo da prokrijumčari pištolj u sudnicu i uperio ga je u sudiju. Melodina prva pomisao u tom trenutku bila je da očajnog šesnaestogodišnjaka liši pištolja pre nego što ugrozi sudijin život. Mladić je već imao dovoljno nevolja. Ona je želela da ga spreči da doda još jednu. Naravno, da je povukao obarač, verovatno bi se i sudiji nešto dogodilo.
Bila je suviše daleko da bi mogla da dohvati pištolj, pa je jednostavno izula cipelu i bacila je prema dečakovoj ruci. Učinila to spontano i pravo je čudo da je uspela da pogodi pištolj pre nego što je mladić povukao obarač.
Hrabri javni tužilac se promolio ispod stola, gde sa sakrio čim je ugledao pištolj, a radnici obezbeđenja su odveli mladića. On je pošao sa njima ne pogledavši Melodi. Pošto je ona bila poslednja osoba koju bi šesnaestogodišnjak poželeo da vidi u tom trenutku, njene usluge u sudnici više nisu bile potrebne.
Sudija joj se zahvalio na brzoj akciji, a ljudi su je okružili pre nego što je uspela da napusti sudnicu. Na žalost, ovo njeno zakašnjenje dalo je vremena i predstavnicima medija da se kao jato pirana ustreme na nju.
Melodi je pokušavala da se probije kroz masu novinara. Mora da je današnji dan miran u San Francisku kad je ona bila najzanimljivija tema koju su novinari mogli pronaći. Pitanja su se čula sa svih strana.