Radeći kao sekretarica dekana na Vašingtonskom univerzitetu, Kejtlin Mejson je svakodnevno dolazila u priliku da sreće visoko obrazovane, umne, inteligentne i uspešne muškarce. Pored personalnih kvaliteta, svi oni su, zahvaljujući svojim pozicijama na Univerzitetu, zauzimali i značajne društvene pozicije. Kao profesori, docenti ili asistenti, lako su zadobijali opšte poštovanje, što je imalo za posledicu uvećanje njihovog samopouzdanja.
Veliki procenat predavača na Univerzitetu, odnosio se na muškarce mlađe od četrdeset godina. S obzirom da je Kejtlin, u svojim poznim tridesetim godinama, još uvek bila neudata, zabavljala se pravljenjem rang-liste najzgodnijih muškaraca. Nadala se da bi među njima mogla da pronađe svog budućeg supruga. Zato je svakog od predavača, koji bi došao da se po nekom pitanju obrati dekanu, radoznalo zagledala, i svrstavala ga u gornji, ili donji deo njene rang-liste.
Prvo mesto je bilo upražnjeno. Sve dok se u njenoj kancelariji nije pojavio nepoznati, visoki muškarac, čija je fizionomija tela bila upadljivo muževna. Kejtlin nikada pre nije imala prilike da vidi tako impresivno građenog muškarca, sa idealnom visinom, i figurom sa kojom je mogao da izaziva zavist apsolutno svakog muškarca. Njegova odeća, koja se sastojala od sive košulje, kožnog sakoa i tamnih pantalona, nenadmašno je isticala masivnost i upadljivu privlačnost njegovog tela.
Grudi su joj se ispunile uzbuđenjem, i ona je nesvesno uzdahnula. Međutim, dah joj se presekao kada je nepoznati stao pred nju i kruto je pogledao.
