“One su kod mene na crnoj listi”: Doktorka Svetlana Stanišić istakla koje 2 namirnice nikad ne jede, a u većini srpskih kuća su svaki dan na stolu

Mnoge namirnice koje Srbi rado jedu godinama se nalaze na listama hrane koju stručnjaci savetuju da ograničimo. Iako se o njihovom uticaju na zdravlje dugo govori, one su i dalje redovan deo jelovnika mnogih ljudi.

Doktorka je istakla šta ona nikada ne bi pojela i objasnila zbog čega je donela takvu odluku. Reč je o dve namirnice koje se prave od krompira, ali, prema njenim rečima, najveći problem predstavlja način njihove pripreme, a ne u pomenutom povrću.

„Za mene su na crnoj listi čips i pomfrit. Zato što se prave u fritezi u kojoj se ulje nikada ne menja. Dakle, oni jednom mesečno u tim prodavnicama brze hrane, odnosno industriji brze hrane pročišćavaju od gareži i tih otpadaka i ostataka hrane, a ne pročišćavaju ulje, već samo dolivaju gore i ono što se više zagreva i hladi zapravo ima i više štetnih, toksičnih materija, u smislu i kancerogenog akrilamida, ali takođe i drugih materija koje utiču na podizanje lošeg holesterola u organizmu“, rekla je Stanišić u podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“.

Važno je, ipak, napraviti razliku između njenog upozorenja i onoga što možemo uopštiti: ne može se tvrditi da se ulje u svim restoranima i objektima brze hrane „nikada ne menja“. Ono što jeste poznato jeste da se tokom ponovljenog i produženog zagrevanja ulja odvijaju hemijske promene zbog kojih je pravilno rukovanje uljem za prženje važno.

Posebna pažnja stručnjaka usmerena je na akrilamid. To je supstanca koja može nastati kada se određene namirnice bogate skrobom, među kojima je i krompir, pripremaju na visokim temperaturama.

Američka Uprava za hranu i lekove navodi da akrilamid može nastati tokom prženja, pečenja i tostiranja, dok se kuvanjem u vodi uglavnom ne stvara. Količina zavisi i od temperature i dužine termičke obrade.
Zato nije svejedno ni koliko ćemo krompir ispržiti. FDA savetuje pripremanje pomfrita do zlatnožute, a ne tamnosmeđe boje, jer jače potamnjivanje može biti povezano sa većom količinom akrilamida.

Doktorka Stanišić naglašava da problem sa čipsom nije samo jedna supstanca, već kombinacija više faktora zbog kojih smatra da ovu namirnicu treba izbegavati.

„Neko bi rekao od jedne kesice čipsa neće vam ništa biti. Međutim, čips ima mnogo više stvari u sebi zbog kojih je loš. Možemo reći da je jedna, ako ne i najlošija namirnica u ishrani. Čips i pomfrit“, navela je tokom jednog gostovanja u „Beogradskoj hronici“.
Kako je objašnjavala, postoji više razloga zbog kojih su čips i pomfrit stekli lošu reputaciju. Izdvojila je veliku količinu soli, koja može doprineti povišenju krvnog pritiska, pojačivače ukusa, ali i veliku količinu masnoće.

Prema njenim rečima, ulje može da čini čak 40 do 50 odsto mase čipsa, a posebno je ukazala na materije koje mogu nastajati tokom obrade na visokim temperaturama, kao i na uticaj takve ishrane na nivo holesterola, srce i krvne sudove.

Kao još veći problem Svetlana Stanišić izdvaja činjenicu da čips često predstavlja samo jedan deo nezdravog životnog stila.

„Dakle, hronične bolesti koje imamo, kardiovaskularne, rak i druge masovne nezarazne bolesti, vezane su dosta za životni stil. A čips znamo da ide sa sedenjem ispred televizora, sa uživanjem, na primer, u alkoholu“, naglasila je Stanišić, dodajući da su to često osobe koje ne jedu dovoljno svežeg voća i povrća.

Upravo je šira slika važna. Jedna namirnica sama po sebi ne određuje da li će nečija ishrana biti zdrava ili nezdrava, ali često konzumiranje hrane bogate solju i mastima, uz malo voća, povrća i drugih nutritivno vrednih namirnica, nije obrazac koji se preporučuje za očuvanje zdravlja.

Zbog toga stručnjaci uglavnom ne govore o tome da će jedna kesica čipsa ili jedna porcija pomfrita izazvati bolest. Mnogo je važnije koliko često takvu hranu jedemo, na koji način je pripremljena i kako izgleda naša ukupna ishrana i životni stil.