Jutarnja magla još se polako dizala. Ljudi su navlačili okovratnike i
ubrzavali korak jer je zima prodirala u kosti. Tifani se strese i zadovoljno
pomisli na svoje toplo ćoše. Njen sto je bio tako postavljen da čak i kada
su se vrata otvarala nije osećala hladnoću. Ušuškana, želela je samo da
spava. Popila je već dve kafe ali nije mogla da se razbudi. U ovakva
maglovita februarska jutra celim bićem je i dalje spavala. Svi su već došli,
radni dan je počeo a od saradnika niko nije dolazio.
Da bi sprečila da zaspi otvorila je fioku odlučna da izvadi svoj blok i
da crta. Od kada je počela da radi imala je dovoljno vremena i instiktivno
se vratila svojoj staroj ljubavi. Crtala je za Melani. Devojčica je bila toliko
slatka da je poželela da je obuče od glave do pete. Svaki dan je uspevala
da nacrta po nešto. Ljudi su dolazili i odlazili. Na trenutak bi ih zapitala
gde idu, uzimala dokumenta, najavljivala i vraćala se svome poslu.
Bio je februar, mrtva sezona i skoro ništa se nije dešavalo. Uspela je
da zapamti sve ljude koji su radili u firmi. Bilo ih je tek petnaestak i to
sedam crtača, marketing i računovodstvo. Ona je najviše sarađivala sa
direktorovom sekretaricom koja je sedela u prostoriji do njene. Vanesa je
izgedala simpatično i od nje je bila naučila skoro sve o tome kako
funkcioniše firma. A naučila je i to da je zaljubljena u direktora kao i
većina žena u firmi. Tifani se pitala da li će i ona stati u taj red jer ga je
videla samo jednom i to je bilo dovoljno. Visok, crn, markantan dominirao
je prostorom. Dok joj je objašnjavao šta su njena zaduženja skoro i da ga
nije slušala. Zapravo, slušala je njegov duboki muški glas koji je prosto
opijao ali od značenja nije ostalo ništa jer joj je sve vreme u glavi bubnjalo
da je on neopisivo privlačan. Ali ga je videla samo jednom i kada se
otreznila racionalno je zaključila da je najbolje da to sebi izbaci iz glave i
da joj najmanje u životu treba da bude još jedna od devojaka koje
direktoru pružaju usluge kada se oseća usamljeno. Jedino što se još pitala
kakav je to direktor koji ne dolazi na posao već dvadeset dana.
