Oglasi – Advertisement
Osobe koje su prebolele COVID-19 mogu se suočavati s ozbiljnim zdravstvenim posledicama, i to čak i nakon što se infekcija povuče. Jedan od zabrinjavajućih problema je povećana gustina krvi, koja može izazvati komplikacije i dovesti do ozbiljnih medicinskih stanja. Iako virus SARS-CoV-2 više nije prisutan u organizmu, simptomi poput glavobolje, vrtoglavice, peckanja u prstima ili otežanog disanja mogu ukazivati na to da krv postaje gušća nego što bi trebala biti.
Stručnjaci upozoravaju da je neophodno redovno kontrolisati krvnu sliku i posebno obratiti pažnju na D-dimer test, koji pokazuje prisustvo povišenog rizika od zgršavanja krvi. Pravovremeno prepoznavanje ovog problema može biti ključno za sprečavanje ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
Simptomi i Posledice Povećane Gustine Krvi
Doktorka Svetlana Bičkova, renomirana ruska hematološkinja, naglašava da je problem povećane gustine krvi izražen kod starijih osoba i kod pacijenata koji su preboleli COVID-19, ali nisu prepoznali posledice koje ova infekcija može ostaviti na njihov organizam.
Najčešći simptomi povećane gustine krvi uključuju:
- Glavobolje
- Vrtoglavicu
- Peckanje ili utrnulost prstiju
- Bolove u grudima
- Otežano disanje
Ovi simptomi su signal da krv može postati previše gusta, što otežava njen protok kroz organizam i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. U takvim slučajevima, preporučuje se hitno obavljanje D-dimer testa, koji može ukazati na prisustvo pojačane koagulacije krvi.
Zašto Je Povećana Gustina Krvi Opasna?
Povećana gustina krvi može imati ozbiljne posledice na zdravlje, a neki od najvećih rizika uključuju:
- Smanjen protok krvi do vitalnih organa – Kada krv postane gusta, teže se kreće kroz krvne sudove, što može smanjiti dotok kiseonika do srca, mozga, bubrega i pluća.
- Povećan rizik od tromboze – Gusta krv može uzrokovati formiranje krvnih ugrušaka (tromba), koji mogu blokirati krvne sudove i dovesti do opasnih stanja.
- Mogućnost srčanog i moždanog udara – Ukoliko ugrušak dospe do srca ili mozga, može izazvati infarkt miokarda ili moždani udar, što može imati fatalne posledice.
- Opterećenje bubrega – Bubreg igra ključnu ulogu u filtriranju krvi, a kada je krv gušća, funkcija bubrega može biti ugrožena, što vodi do insuficijencije bubrega.
- Plućna embolija – Ako ugrušak dospe u pluća, može izazvati embolične komplikacije, koje mogu biti smrtonosne.
S obzirom na ozbiljne posledice, važno je da svi koji su preboleli COVID-19 budu svesni mogućih rizika i preduzmu mere kako bi smanjili verovatnoću nastanka komplikacija.
Kako Se Procenjuje Zgršavanje Krvi?
Da bi se na vreme otkrio problem sa gustinom krvi, preporučuje se obavljanje specijalizovanih testova.
Najvažniji testovi za procenu zgršavanja krvi su:
- Koagulogram – Detaljna analiza koja meri sposobnost krvi da se zgrušava i pokazuje da li postoji rizik od formiranja ugrušaka.
- D-dimer test – Pokazuje povišene nivoe fibrinskih produkata, koji mogu ukazati na prekomerno zgršavanje krvi.
- PT (Protrombinsko vreme) i APTT testovi – Koriste se za procenu koliko brzo krv koaguliše.
Ako rezultati pokažu abnormalnosti, lekar može preporučiti određene terapije, kao što su lekovi za razređivanje krvi ili druge medicinske intervencije.
Preventivne Mere i Načini Lečenja
Da biste smanjili rizik od povećane gustine krvi, preporučuju se sledeće mere:
- Održavanje hidratacije – Unos dovoljne količine tečnosti (najmanje 2 litra vode dnevno) pomaže u sprečavanju prekomerne gustine krvi.
- Uravnotežena ishrana – Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama (riba, orašasti plodovi) i antioksidantima (voće, povrće) doprinosi zdravlju krvnih sudova.
- Redovna fizička aktivnost – Vežbe poput hodanja, plivanja ili joge pomažu u održavanju normalnog protoka krvi.
- Izbegavanje pušenja i alkohola – Ove navike mogu povećati gustinu krvi i dodatno povećati rizik od tromboze.
- Lekovi za razređivanje krvi – U slučaju visokog rizika, lekar može propisati aspirin ili druge antikoagulanse.
Zaključak
Povećana gustina krvi nakon preboljenog COVID-19 može predstavljati ozbiljnu pretnju po zdravlje, a simptomi poput glavobolje, vrtoglavice i bolova u grudima ne bi smeli biti ignorisani. Pravovremeno testiranje i medicinska intervencija mogu sprečiti ozbiljne posledice, poput srčanog udara, moždanog udara ili plućne embolije.
Da biste sačuvali svoje zdravlje, preporučuje se redovna provera krvne slike, kao i vođenje zdravog načina života koji uključuje pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i unos dovoljno tečnosti. Ako prepoznate simptome povezane sa povećanom gustinom krvi, ne odlažite posetu lekaru – prevencija i blagovremena reakcija mogu biti ključni za dugoročno zdravlje i dobrobit.
