Ovih 5 suptilnih znakova otkrivaju koliko je žena stara: Stvari koje se ne mogu sakriti

Možemo videti ženu sa negovanom kožom, urednom frizurom, modernom odećom i pažljivo odabranom šminkom, pa ipak imati utisak da je nekoliko godina starija nego što zaista jeste. Istovremeno, druga žena može imati sedu kosu, izražene bore i nesavršen kontur lica, a da svojim držanjem, energijom i načinom komunikacije ostavlja utisak osobe koja je znatno mlađa.

Čak i pre nego što sa nekim započnemo razgovor, primećujemo način na koji se kreće. Hod ne mora da bude brz da bi ostavio utisak mladosti – mnogo je važnije da pokreti deluju prirodno, slobodno i sigurno.

Sa godinama se kod nekih ljudi kretanje spontano usporava, koraci postaju oprezniji, a pokreti ograničeniji, kao da se svaki sledeći korak unapred procenjuje. Međutim, upravo ta ukočenost i nedostatak spontanosti mogu vizuelno dodati godine.

Važno je obratiti pažnju na to da li su leđa prirodno uspravna, da li se telo lako prilagođava promeni pravca, da li se ruke slobodno pomeraju i da li su ramena opuštena ili stalno podignuta i napeta.

Nije, dakle, cilj hodati brzo ili pokušavati da izgledamo mlađe nego što jesmo. Mnogo je važnije da se telo kreće slobodno i bez nepotrebne ukočenosti.

Pogrbljena leđa, spuštena glava i vrat koji je stalno povijen napred mogu promeniti celokupnu siluetu i učiniti da osoba izgleda starije čak i kada joj je lice veoma negovano.

Dobra vest je da se na držanju tela može raditi u gotovo svakom životnom dobu. Vežbe za leđa, plivanje, pilates, balet i drugi oblici fizičke aktivnosti mogu doprineti boljoj pokretljivosti i stabilnijem držanju, dok stručna pomoć fizioterapeuta može biti korisna kada postoje konkretne tegobe ili ograničenja u kretanju.

Važnu ulogu ima i odnos prema sopstvenom telu, jer način na koji osoba stoji, sedi i kreće se često postaje toliko automatski da više ni ne primećuje da je stalno povijena ili napeta.

Još jedan često zanemaren detalj jeste pokretljivost lica. Na prvi pogled može delovati paradoksalno, jer se upravo zbog želje da se smanje bore koriste različite kozmetičke procedure koje privremeno ograničavaju pokretljivost određenih mišića.

Međutim, potpuno nepomično lice ne mora uvek ostaviti mladalački utisak.

Kada se osoba veoma retko osmehuje, gotovo nikada ne pokazuje iznenađenje, tokom razgovora minimalno menja izraz lica i deluje kao da na reči sagovornika reaguje bez emocija, čak i savršeno negovana koža može biti u drugom planu. Ono što se tada primećuje jeste utisak umora, odsustva energije ili emocionalne udaljenosti.

To, naravno, ne znači da treba odustati od kozmetičkih tretmana ili da su bore poželjne. Suština je u ravnoteži: mladolikost ne dolazi samo iz odsustva znakova starenja, već i iz živosti izraza.

Lice koje se iskreno osmehuje, pokazuje radoznalost, iznenađenje i zainteresovanost stalno se menja. Takva izražajnost ostavlja utisak osobe koja je prisutna, aktivna i zainteresovana za svet oko sebe.

Godine mogu promeniti i glas. Vremenom glas kod nekih ljudi postaje dublji, suvlji ili manje zvonak, a na njegovu boju utiču prirodne promene glasnih žica, hormonske promene, pušenje, različita zdravstvena stanja, ali i svakodnevne navike.

Način govora može biti podjednako važan kao i sam tembar. Na glas utiču i stanje zuba i vilice, napetost mišića, disanje, dikcija, tempo i sposobnost da se glas prilagodi situaciji.

Francuski foniijatar Žan Abitbol, autor knjiga o glasu, savetuje da se prema glasu odnosimo gotovo kao prema mišiću – potrebno mu je pravilno korišćenje, ali i redovna nega i odmor.

Dugotrajno vikanje, naprezanje glasa i višesatno govoranje u bučnom prostoru mogu ga dodatno opteretiti. Zato su odmor i dovoljan unos tečnosti važni za očuvanje njegove izražajnosti.

Glas se može vežbati na različite načine. Čitanje naglas, rad na jasnoj artikulaciji, vežbe disanja i kontrola intonacije mogu doprineti sigurnijem i izražajnijem govoru.

Korisne mogu biti i vežbe koje se koriste na časovima glume, gde se radi na artikulaciji, zagrevanju glasa i promeni intonacije, dok pevanje, uključujući pevanje u horu, može biti zanimljiv način da se glas koristi u širem rasponu.

Ipak, cilj nije da se po svaku cenu proizvede “mlađi” ili lepši glas. Mnogo je važnije da glas bude slobodan, prirodan i izražajan, bez stalnog naprezanja.

Način na koji govorimo ponekad može promeniti utisak o našim godinama više nego sama boja glasa.

Veoma spor govor, dugačke pauze, jednoličan ton i gotovo potpuni izostanak promena u intonaciji mogu ostaviti utisak umora ili pasivnosti. Nasuprot tome, govor u kojem postoji emocija, spontanost i reakcija na sagovornika može delovati mnogo življe.

Osoba koja se tokom razgovora smeje, menja intonaciju, pokazuje iznenađenje i sa zanimanjem prati ono što joj druga osoba govori ostavlja utisak nekoga ko je mentalno i emocionalno prisutan.

Najvažnije je, ipak, ne pokušavati da se veštački proizvede drugačiji glas. Prirodnost gotovo uvek zvuči bolje od forsiranja.

Postoji još jedan veoma snažan, ali često zanemaren pokazatelj – način na koji osoba posmatra svet oko sebe.

Kod nekih ljudi se vremenom razvije navika da gotovo sve kritikuju: neko se pogrešno oblači, neko pogrešno govori, neko ne zna da vaspitava decu, mladi ništa ne razumeju, savremena tehnologija je loša, ljudi više nisu kao nekada, a “ranije je sve bilo bolje”.

Kada nezadovoljstvo postane osnovni način reagovanja na svet, ono se ne zadržava samo u rečima. Vremenom se može videti i na licu – kroz stisnute usne, namršteno čelo, napet pogled i konstantno nezadovoljan izraz.

Čak i kada je koža pažljivo negovana, takva ekspresija može ostaviti utisak umora i životne iscrpljenosti.

Nasuprot stalnom osuđivanju, radoznalost može imati gotovo suprotan efekat.

Ne mora se pratiti svaki trend, koristiti najnovije društvene mreže niti razumeti savremeni sleng da bi čovek ostao otvoren prema svetu. Dovoljno je sačuvati sposobnost da se nešto novo pogleda bez podsmeha i da se postavi jednostavno pitanje: “Šta je ovo?” ili “Pitam se kako ovo funkcioniše?”

Spremnost da se nešto novo nauči, sasluša drugačije mišljenje ili istraži ono što ranije nije bilo poznato čini osobu življom, bez obzira na godine.

U želji da izgledaju mlađe, neke žene, ali i muškarci, mogu otići u drugu krajnost i početi previše očigledno da dokazuju okolini da su “još uvek mladi”.

To se može videti kroz odeću, šminku, način govora, izbor zabave, pa čak i pokušaj da se u potpunosti kopira stil ponašanja mnogo mlađih ljudi.

Problem nije u tome što žena u zrelijim godinama nosi modernu garderobu, odlazi na koncerte, bavi se sportom, pleše ili isprobava nešto novo. Naprotiv, sve to može biti izraz vitalnosti i uživanja u životu.

Razlika se vidi u motivu.

Kada neko nešto radi zato što mu se zaista dopada, to uglavnom izgleda prirodno. Kada se isto ponašanje koristi prvenstveno kao dokaz drugima da godine “nisu važne”, rezultat može biti potpuno suprotan.

Žena koja se oseća dobro u svojim godinama ne mora da ih skriva, niti mora svakodnevno da dokazuje da je “još devojka”.

Može da nosi savremenu i atraktivnu odeću, da isprobava nove stilove, putuje, pleše, zaljubljuje se, sklapa nova poznanstva i radi sve ono što joj pričinjava zadovoljstvo – bez potrebe da bilo kome objašnjava zašto to radi.

Kada postoji unutrašnja sigurnost, takvo ponašanje izgleda prirodno.

Nasuprot tome, očajničko pokušavanje da se izbrišu godine može skrenuti pažnju upravo na ono što osoba pokušava da sakrije. Previše šminke, namerno infantilni stil, forsiranje mladalačkog govora ili kopiranje ponašanja dvadesetogodišnjaka mogu stvoriti veći kontrast nego što bi ga same godine ikada napravile.

Možda najjednostavniji način da se sačuva mladalačka energija nije u ogledalu, garderobi ili kozmetičkoj proceduri, već u odnosu prema životu.

Vredi sačuvati sposobnost da nas nešto iznenadi, zainteresuje ili pokrene – nova knjiga, nepoznata ulica, drugačiji ukus hrane, muzika koju nikada ranije nismo čuli, zanimljiva misao sagovornika ili nešto što do juče nismo razumeli.

Godine su, naravno, deo života i nema ničeg lošeg u tome da se na licu vide tragovi vremena. Ono što često menja utisak nije odsustvo bora, već način na koji osoba nosi sebe.

Jer mladolikost nije nužno pokušaj da se izgleda kao neko ko ima dvadeset godina. Mnogo više liči na spremnost da se i dalje bude živ, radoznao, pokretan, zainteresovan i otvoren prema svetu.