Danas je sve veći broj ljudi svjestan da način naše prehrane ima direktan uticaj i na naše zdravlje i mnogi se trude u svoje jelovnike ubaciti zdrave namirnice a izbaciti one koje su štetne.
Bez hrane i pića ljudski organizam ne može opstati, ali paradoks današnjeg vremena je u tome što upravo ono što redovno unosimo u telo često postaje tihi uzrok bolesti. U beskrajnom toku saveta o zdravlju, „superhrani“ i dijetama koje obećavaju čuda, glas stručnjaka se ponekad gubi — iako bi upravo on trebalo da bude najglasniji. Posebno u oblasti kardiologije, gde posledice loših navika dolaze tiho, ali katastrofalno.
Prema izveštajima domaćih medija poput Blica i Politike, bolesti srca i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, a značajan deo odgovornosti leži upravo u načinu ishrane i životnom stilu. Iako se decenijama govori o štetnosti pušenja, sedentarnog načina života i preterane potrošnje masne hrane, postoji niz svakodnevnih praksi koje ljudi doživljavaju kao neškodljive, a koje, zapravo, tiho narušavaju zdravlje srca i krvnih sudova.
Poznati kardiohirurg dr Džeremi London u svojim javnim nastupima otvoreno upozorava na namirnice i pića koja su društveno prihvaćena, ali dugoročno destruktivna. Njegove poruke su direktna i često neprijatne, ali iza njih stoji iskustvo stečeno u operacionim salama — mestima gde se posledice loših izbora vide golom, neukrašenom istinom.
- Jedan od najvećih problema koje ističe je industrijska brza hrana. Iako se smatra praktičnim rešenjem za zauzete ljude, ona je daleko od prave hrane. Prepuna je trans masti, soli, šećera i aditiva koji izazivaju hronične upale u organizmu. Te upale, koje se ne osećaju odmah, tokom godina oštećuju krvne sudove i stvaraju idealne uslove za aterosklerozu, povišen holesterol i gojaznost — bolesti koje često ostaju neprimećene sve dok ne dođe do infarkta ili moždanog udara.
Još jedno ozbiljno upozorenje odnosi se na gazirana pića. Bez obzira da li su obična ili „dijetalna“, ona predstavljaju veliki rizik po metabolizam. Jedna limenka klasičnog gaziranog soka često sadrži količinu šećera koja tri do četiri puta premašuje dnevne preporuke. Ovakav unos izaziva nagli skok šećera u krvi, povećava nivo triglicerida i dovodi do insulinske rezistencije — sve to značajno povećava rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Dr London ih bez okolišanja naziva „tečnom smrću“, naglašavajući koliko je lako postati zavisnik, a koliko je teško izaći iz te navike.
Zanimljivo, ali i zabrinjavajuće, je i to što se na listu upitnih proizvoda ubraja i kravlje mleko. Iako se decenijama promoviše kao simbol zdravlja zbog kalcijuma i proteina, retko se spominju njegove mane. Punomasno mleko sadrži zasićene masti koje direktno povećavaju nivo LDL holesterola — takozvanog „lošeg“ holesterola — što povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Dodatno, čovek je jedini sisar koji nastavlja da konzumira mleko u odraslom dobu, i to mleko druge vrste, što izaziva pitanja o evolucijskoj i fiziološkoj prihvatljivosti takve navike.
Alkohol je još jedna oblast prožeta zablude. Često se navodi da „čaša vina dnevno čuva srce“, ali savremeni kardiolozi sve češće osporavaju ovu tvrdnju. Alkohol je toksičan za sve ćelije u telu, a čak i umerena potrošnja može imati kumulativne negativne efekte. Mnoge studije koje „dokazuju“ koristi vina metodološki su slabe ili finansirane od strane alkoholne industrije. Srce ne prepoznaje opravdanja — prepoznaje opterećenje.
Kako pišu portalи poput RTS Zdravlje i Danas, sve više lekara u Srbiji insistira na preventivi. Bolesti srca često napreduju bez simptoma, a prvi znak problema može biti upravo smrtonosan događaj. Zato je ključno da se pažnja posveti svakodnevnim izborima — čak i onima koji izgledaju bezazleno.
Promena nije laka, naročito kada su brza hrana, alkohol i gazirana pića duboko ugrađeni u društvene rituale. Međutim, stručnjaci naglašavaju da nije reč o potpunoj zabrani, već o smanjenju učestalosti i svesnom izboru. Svaki korak ka uravnoteženijoj ishrani, čak i mali, doprinosi zdravstvu srca.
U doba prekomerne dostupnosti informacija, odgovornost za zdravlje prelazi na pojedinca. Saveti poput onih dr Londona nisu namenjeni da plaše, već da probude svest. Srce radi neprekidno, od prvog do poslednjeg daha — a način na koji se prema njemu odnosimo određuje ne samo koliko će trajati, već i kakvog će kvaliteta biti naš život.
Prema analizama Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, pravilna ishrana i preventiva mogu značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. To je poruka koja zaslužuje više pažnje — jer ono što danas izgleda kao sitna navika, sutra može postati nepovratna greška. A zdravlje, na kraju krajeva, nema zamenu.
