Već se uveliko bilo smračilo i kroz Čiklanu nije više trebalo da prođe nijedan voz toga dana, tako da su dva šaltera na malenoj železničkoj stanici bila zatvorena. Boniti nije zato preostajalo ništa drugo nego da iz prazne čekaonice pređe u bar preko puta, koji je jedini još radio, kako bi tamo, posle napornog i dugog putovanja, popila kafu, dok njeni konačno ne stignu po nju, kako je telefonom pre njenog polaska iz Engleske dogovoreno. Sedela je leđima okrenuta šanku za kojim su, o nečemu vrlo živo razgovarajući, stajala dvojica mladića i pili svoje piće. lako je želela da ostane…
