Prof. dr Petar Otašević, kardiolog i vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, savetuje u da se intenzitet kardio treninga prilagodi godinama, kondiciji i zdravstvenom stanju. Posebno upozorava da osobe srednjih i starijih godina, kao i oni koji dugo nisu vežbali, pre početka intenzivnijeg treninga treba da provere zdravstveno stanje.
Kada je reč o kardio aktivnostima poput trčanja, plivanja, vožnje bicikla i preskakanja užeta, Otašević ističe da one pozitivno utiču na kardiovaskularni sistem, poboljšavaju izdržljivost i povećavaju potrošnju kalorija, što može biti korisno i za kontrolu telesne težine.
„Kardio trening ima brojne pozitivne efekte i preporučuje se svima, pod uslovom da prilagodite intenzitet svojoj kondiciji i opštoj fizičkoj kondiciji. To su aerobne vežbe koje zapravo povećavaju našu izdržljivost, tokom kojih rade svi mišići, uključujući i srce. Na ovaj način se troši više kiseonika i tope nagomilane masti“, objasnio je doktor u intervjuu za “Mondo”.
Kako izračunati maksimalni broj otkucaja srca?
Jedan od jednostavnih načina za okvirnu procenu maksimalnog pulsa jeste formula 220 minus broj godina. Tako bi osoba od 50 godina imala procenjenu maksimalnu srčanu frekvencu od 170 otkucaja u minuti.
„Ne bi trebalo da ide preko maksimalne srčane frekvence koja se računa tako što od 220 oduzmete broj godina. Na primer, ukoliko imate 50 godina, kada taj broj oduzmete od 220, dolazimo do računice da vaše srce ne bi trebalo da kuca brže od 170 udara po minuti, odnosno to je maksimalna gornja granica“, naglašava Otašević.
Foto: Profimedia
Prema toj računici, kod osobe od 40 godina maksimalni puls bio bi oko 180 otkucaja u minuti, dok bi kod osobe od 60 godina iznosio oko 160 otkucaja u minuti.
Ipak, ovaj proračun treba posmatrati samo kao orijentacionu vrednost, a ne kao univerzalnu granicu za svakog pojedinca. Maksimalni puls može da se razlikuje od osobe do osobe, a na njega mogu uticati kondicija, lekovi, zdravstveno stanje i drugi faktori.
Opterećenje može dovesti do ozbiljnih ishoda
Nije cilj da svaki trening bude izveden na maksimalnom intenzitetu. Za osobe koje tek počinju da vežbaju mnogo je važnije da opterećenje povećavaju postepeno i da intenzitet prilagode sopstvenim mogućnostima.
Otašević posebno savetuje oprez osobama srednjih i starijih godina koje žele da uvedu intenzivnije treninge. Pre početka vežbanja preporučuje kardiološki pregled, merenje krvnog pritiska, laboratorijske analize, EKG i ultrazvuk srca, kako bi se procenilo da li je određeni nivo fizičkog napora bezbedan.
Foto: Shutterstock
Kardio trening zato ne mora da znači iscrpljujuće vežbanje. Brže hodanje, plivanje, vožnja bicikla ili lagano trčanje mogu biti odličan početak, naročito za osobe koje dugo nisu bile fizički aktivne.
Ukoliko se tokom treninga jave bol ili pritisak u grudima, jaka vrtoglavica, nesvestica, neuobičajena otežana respiracija ili izrazito lupanje srca, vežbanje treba prekinuti i potražiti medicinski savet.
(Stil / Mondo / Espreso)
