Distanca
Sastali smo se u malom kafeu u centru. Po Dejanu se videlo da mu je sve to poprilično neprijatno i da bi najradije povukao obećanje, ali nisam to nameravala da mu dopustim. Obećao je i sad treba da održi reč. Ali najpre je trebalo da se malo bolje upoznamo da bismo moj plan što uverljivije sproveli u delo. I tako smo se dogovorili da se narednog petka ponovo nađemo.
Nisam, doduše, bila spremna sebi to da priznam, ali silno sam se radovala susretu s Dejanom iako mi je bilo jasno da on zapravo samo nije hteo da pogazi datu reč. U znak izvinjenja pozvala sam ga na večeru, ali se Dejan isprva libio da prihvati moj poziv.
Sastavila sam spisak omiljenih boja, knjiga, filmova, muzike, jela, cveća i tako dalje, a smislila sam i priču o tome kako smo se navodno upoznali. Mada, kad bolje razmislim, to nije bilo neophodno, jer smo se tako lepo ispričali da smo se u razgovoru spontano dotakli svih tih tema i shvatila sam koliko smo zapravo slični u mnogo čemu. I, na sopstve-ni užas, tokom večeri osetila sam da me sve više privlači taj zgodni, šarmantni i inteligentni muškarac. Ma, jednom rečju, on je savršen, zaključila sam. I nije mi promakla činjenica da se uporno držao na rastojanju.
Do Marijinog venčanja čuli smo se još nekoliko puta telefonom da bismo se dogovorili oko još nekih važnih detalja. I sve to vreme pratio me je osećaj daje Dejan, zapravo, želeo da me se kloni. Ipak, kad god smo razgovarali, srce mi je tuklo u grlu i jedva sam čekala da ga ponovo vidim na venčanju.
– Da se nisi možda zaljubila u njega? – upitao me je David jednog popodneva kad sam mu sve ispričala, pri čemu mu nije promakla promena na meni.
– Nema šanse! Takav tip, koga bi svaka tašta poželela za zeta, nije za mene – odgovorila sam što sam ležernije mogla iako ni sebi nisam delovala ubedljivo.
A u stvari je Dejan na mene ostavio dubok utisak. I ako bih bila iskrena prema sebi, on je bio prvi muškarac s kojim sam zaista mogla zamisliti zajedničku budućnost.
Nastavak na sljedećoj strani…
