Maraja nije mogla da povuče svoje reči. Zašto joj se to stalno dešava? Pa vežbala je s privatnim trenerom… Normalni ljudi nisu van sebe od sreće zbog nekog filma, samo se luđaci tako ponašaju. Majla je to Maraji stalno govorila, jer je rano počela da mašta o dizajniranju navigackmih sistema za svemirske brodove, a uživala je gledajući futurističke filmove.
Roditelji su je se stideli zato što je stalno pričala o tome, ne krijući uzbuđenje i oduševljenje. Marajina majka je smatrala svojim životnim zadatkom da od kćerke napravi normalnu osobu. Zato je platila momka da prati Maraju na maturskoj večeri.
I to je bio kraj truda da ona bude kao ostali ljudi, jer je Maraja te noći naučila nešto veoma važno. Biti normalan nije je moglo zaštititi od ranjivosti. Kad je svukla smešnu rože haljinu, koju je nedcljama pre toga sva srećna izabrala, odlučila je da će ubuduće nositi oklop. I od tada ga nije skidala. Marko je s tim u vezi bio u pravu, a njoj se to nije dopalo.
Ali morala je još ponešto da promeni. Stalno se trudila da izbegava ludosti, a u javnosti se pokazala kao društveno prihvatljiva mlada žena. I to je u redu, jer je doživela dovoljno poniženja u mladosti.
Glupa kravo, učinio sam ti uslugu! Nijedan drugi muškarac ne bi te dobrovoljno dodirnuo.
Maraja je brzo potisnula ružna sećanja. Ona više nisu važna… ni reči, ni dodiri, ni odjek svega toga. Nije više nekadašnja devojka, promenila se. Potisnula je svoje pravo lice i potpuno se posvetila poslu. I bilo joj je svejedno Sta ljudi misle o njoj.
Tako je postala uspešna. Zahvaljujući dobrim prihodima, priuštila je pomoć stručnjaka, koji su joj pomogli da izgleda kao junakinja iz igrice. I naučili su je da bude sigurna u sebe. Sad je čvrsta i ne želi da se menja.
