Bože, tu je bila i njena baka, a krv nije voda. Morala je da prizna. Pored svega kopkala ju je i jaka znatiželja, da upozna tu tajnovitu ženu. Bila je to emotivna potreba koja nije mogla da se porekne. Razmišljala je da ta žena može biti kruta i nepristupačna ili je ipak, divna osoba kao što je Pit opisao. A nakon svih događaja, jedna drugoj će moći da ponude makar utehu. Ali, tu je bio i Džed.
Njena unutrašnja osećanja bila su uskomešana. Osećala je da je taj čovek na neobjašnjiv način privlači od samog početka. Uzbuđivao ju je na nov i čudesan način, i ponudio joj je one kratke trenutke mira za koje je mislila da više nikada neće moći da oseti.
Znao je kako tačno da slomi njen otpor i da manipuliše njenim osećanjima. Plašila ga se. Nikada do sada nije dozvolila da je tako neko dodiruje, slobodno kao što je on to činio. Ipak, ona je uživala u njegovim milovanjima, budio je neka još nepoznata osećanja, koja su bila duboko skrivena u njoj.
Džed je uveliko otišao, a tama je zahvatila sobu, dok su se njene širom otvorene oči caklile u mraku, poput dva gorska kristala. Bila je previše uzbuđena da bi zaspala. Sutra ujutro će napustiti bolnicu i poći u Džedov dom. Glavom su joj prolazile razne misli i postavljala je sebi mnoga pitanja, na koja nije znala odgovor. Strah od neizvesnosti se uvukao u svaku poru njene duše i držao je budnom sve do same zore. Svanulo je, ali nije bila ni malo bliža nekom rešenju.
