U anketi kompanije Joi AI iz aprila 2025. godine, u kojoj je učestvovalo 2.000 pripadnika generacije Zed, osam od deset ispitanika izjavilo je da bi razmotrilo mogućnost da se oženi ili uda za veštačku inteligenciju.
Čak 83 odsto je reklo da veruje da može ostvariti duboku emotivnu povezanost sa AI partnerom.
Kompanija se upravo bavi AI partnerstvima. Na njihovom sajtu, korisnici mogu da razgovaraju sa već kreiranim „likovima“ ili da naprave sopstvene. Te veze kompanija naziva „AI-lationships“.
„Takve veze nisu namenjene da zamene prave ljudske odnose“, rekla je za Mešabl Džejmi Bronštajn, terapeutkinja i stručnjak za veze u Joi AI, dodajući da „veze tog tipa pružaju posebnu vrstu emocionalne podrške koja može poboljšati ukupno emotivno blagostanje“.
AI za mnoge „bezbedna zona“
Klinički neuropsiholog Šifali Sing, direktorka za digitalna kognitivna istraživanja u bolnici Maklin i na Harvardu, objasnila je da nije iznenađujuće što mladi veruju da mogu ostvariti duboku vezu sa AI.
„Neka moja istraživanja su pokazala da ljudi sa socijalnom anksioznošću više vole digitalne alate jer se ne plaše osude, naročito preko društvenih mreža“, rekla je ona.
Mladi možda razmišljaju: „Bolje da razgovaram sa AI koja me neće osuđivati nego sa ljudima koji to rade stalno“, navela je Singova i dodaje da su mladi toliko naviknuti na stalnu procenu, komentarisanje i kritiku, da je AI za mnoge „bezbedna zona“.
Još jedan razlog zbog kojeg se ljudi vezuju za AI jeste želja za empatijom. „AI imitira vaš jezik i način razmišljanja, pa to deluje kao pravi emocionalni odgovor. Ljudi, zbog toga, osećaju povezanost jer dobijaju više empatije nego u realnom životu“, kaže Singova.
Opasnost „trol farmi“
Ali, tu postoji i rizik. Šifali Sing upozorava i na opasnost „trol farmi“ – organizovanih grupa na internetu koje podstiču i pojačavaju pogrešna uverenja korisnika.
„Moramo biti oprezni jer VI ne stvara nove ideje – ona samo ponavlja i obrađuje ono što joj se da. Ako joj date ideju, ona će je razviti do krajnosti“, kaže Singova i napominje da AI može biti „nahranjena“ pogrešnim informacijama, kao što to rade hakeri.
Iako je i sama koristi u svom radu, Singova kaže da AI ponekad zaista može pomoći — na primer, kod starijih osoba koje traže društvo ili kod ljudi koji imaju agorafobiju (strah od otvorenih prostora). U takvim slučajevima, razgovor sa VI može pomoći da se ublaže osećanja izolacije ili depresije.
Problem počinje kada ljudi prestanu da žele stvarni kontakt, na primer kada otkažu večeru sa prijateljima jer više vole razgovor s AI. To, po njoj, produbljuje anksioznost.
Što se tiče podatka o braku s AI, ona veruje da mladi gledaju na brak kao na zastarelu instituciju i traže više nezavisnosti.
Upozorenje je nedavno iznela i organizacija „Common Sense Media“, koja je navela da partneri na bazi veštačke inteligencije nisu bezbedni za mlađe od 18 godina, jer izazivaju emotivnu zavisnost. Iako su sada svi pripadnici generacije Zed punoletni, posledice ovakvih veza još nisu do kraja poznate. Postoje izveštaji o ljudima koji su počeli da veruju u duhovne zablude nakon razgovora sa Chat GPT.
Ipak, bez obzira na rizike, mnogi će verovatno nastaviti da stvaraju i razgovaraju sa svojim VI partnerima. „Ponekad je jednostavno lepo imati nekoga — čak i ako je to AI“, zaključuje Bronštajn.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: RTS
Foto: Freepik
