Već se osetio pomalo obeshrabrenim, kada je u poslednjem boksu ugledao devojku pristojnog i skromnog izgleda. Ona ga jedina nije po-smatrala, zato što je predano pregledala neka dokumenta.
Proučavao ju je, dok joj je prilazio. Bila je srednje visine, sa nešto naglašenijim oblinama, okruglim licem i jednostavnom frizurom. Nosila je sako, krojen uz telo, prikladan upravo za nošenje na radnom mestu, koje je zahtevalo kontakt sa klijentima. Njene koleginice su, očigledno, svoja radna mesta koristile kao poligon za traženje muževa. Sve su, pretpostavio je, bile same, jer su ga gledale kao gladne vučice, spremne da svuda prate vodu čopora. Alfa mužjaka.
Baret Džekmen je bio upravo to. Mužjak, predvodnik. Neko čije su se ideje sledile, neko sa čijeg puta se sklanjalo. I pritom neko, ko je mogao da izabere svaku ženku, koju bi poželeo.
***
Iako je znala da je izgledala glupo, naivno i nimalo profesionalno, nije umela da odvoji pogled od njega. Bila je potpuno fascinirana njegovim oštrim i preciznim crtama lica, ma-sivnošću tela, odećom koju je nosio.
Mogla je da pretpostavi da je bio uspešan i imućan, naviknut da ostvaruje sve što bi poželeo. Utoliko joj je bilo čudnije što je došao u Službu za zapošljavanje, on, za koga se činilo da mu je poslova, kao i mnogo čega dmgog, preko glave.
Pogled, efektan poput munje, naveo je Klaris da uzdahne i povrati izgubljenu koncentraciju.
