Nestor Bonati pojma nije imao ko je ta devojka, ali bio je fasciniran njenim ticijan crvenim kovrdžama i krupnim sivim očima, koje su neskriveno odražavale iscrpljenost, brigu i žalost. Žalost?
Pitao se u kakvom je odnosu bila s pokojnim Manerijem, mada mu je, zapravo, bilo svejedno, jer je svoj plan sproveo u delo, pa je pravda zadovoljena. Ipak. prevladala je radoznalost. Da li je ona porodična prijateljica? Hi tajna Manerijeva ljubavnica? U svakom slučaju, ona nije ovde zbog besplatnog pića, to mu je bilo jasno. Kakvu tajnu ona krije?
Popio je gutljaj viskija posmatrajući smenu osećanja na njenom licu, od zbunjenosti preko nade do zabrinutosti.
Ljubavnica, odlučio je. lako je dovoljno mlada da bi Maneriju mogla biti kćerka. Manerijeva druga žena i njene kćerke stajale su mrzovoljno u drugom delu sale i nisu delovale ucveljeno, više kao da se dosađuju. Nestor bi se možda sažalio na udovicu da nije znao koliko je pohlepna. Eto, koliko sutra ona će saznati koliko je zapravo malo nasledila. I to mu se činilo jedino fer. Uostalom, i njegova je majka, zahvaljujući Maneriju, ostala udovica bez ičega.
A što se njegovog oca tiče…
Skupio je snagu da se odupre bolu, morao ga je potisnuti da ne bi poludeo. U normalnim okolnostima ne bi dozvolio sebi da razmišlja o svom ocu, ali je Manerijeva smrt otvorila vrata najmračnijeg dela njegove duše.
