Ako ste ikada započele vezu sa muškarcem koji je slika i prilika (ne za vašu egzistenciju), nego slušajte sad: za vašu emocionalnu inteligenciju (jap), onda budite pametne i dajite, bez ograničenja, bez rezerve i onog taktičkog sustezanja kako mu trebate odgovoriti na poruku tek za pet minuta, a nikako odmah jer će vas tako više želeti.
Eh, ukoliko ste u nekoj ne baš početnoj (emotivnoj) fazi sa vašim odabranikom s kojim ćete naravno provoditi ili protaćiti vaše dane koje ne smete baš olako zanemariti (ne zbog toga što je vreme novac) nego jer vam se svako malo javljaju glasovi da vi imate 25, 26 godina i polako vam se počeo buditi biološki sat… A, nažalost vi sedite i guglate taktike, načine zbog kojih bi vas vaš muškarac više voleo.
Znaš šta treba tada da uradiš? Čekaj, pročitaj pažljivo svaku reč, ne gledaj usput šta se događa i na instagramu… Izađi iz tople sobice ili prostora u kojem si zaštićena poznatim mislima, izađi i udahni taj zrak celim plućima i diši, ali najdublje, tek tako da osetiš svoja pluća koja izbacuju sve toksine njegove nepažnje, njegovog zanemarivanja tebe, njegovog svega prečeg od tebe. Ženska, oseti život koji ti prolazi i struji kroz telo što se, nažalost, a možda i nesvesno nahranilo samo njegovim postojanjem.
Oseti sebe! Diši. Izdahni sve natovarenosti, sva nadanja, maštanja, oblikovanja njega po onom kroju koji bi samo zataškao istinu koja ti u tom trenutku ne odgovara i… Šta onda radiš? Lažeš sebe još uvek prekrivena njegovim manipulatorskim velom i dovodiš se ka onome poznatome: “Ma, neka, sigurno se nije javio jer je juče rekao kako danas ima mnogo posla”, “Pa možda su mu zaista sve prijateljice, sve te prelepe ribe koje lajka.”
Nekako se to sve može progutati, iskomunicirati pa možda i razumeti, ali dok on, uz sve to, tebi ne pridaje svu pažnju sveta, hmm… Kuda onda? Okej, okej, ovde povlačim ručnu (nismo mi žene toliko umišljene i nije istina da nam treba pažnje dvadeset i pet sati dnevno). Ali, k vrapcu svi ti izgovori i k vrapcu oni najtužniji stihovi grupice Hladnog piva: “Kad nema velike ljubavi, dovoljna je i mala.”
U jednom trenutku života se umorite od pristajanja na manje. Na oblikovanje priče praveći joj iznova nove dimenzije. Čim ti moraš triput napeti atome snage da se prisetiš razloga njegove nepažnje nema tu hajra (dobrog). Ti si bona ruža!
Samo si nekako usput zaboravila, ma ne krivim te, sve smo pomalo upale u kolotečinu društva opkoljenog time kako treba da smo bahate, ledene kraljice…
Ako si sanjarka, molim te, u tom trenutku zažmiri i poželi neke najtiše želje koje nikome nisi izgovorila pa čak ni sebi jer si verovala da su nezamislive, neostvarive i da ti ne zaslužuješ ništa više nego manje. Upravo tada će doći do tvog pročišćenja. Shvatićeš kako ti nemaš nikakve veze s tim što ti nije davao više, s tim što si uvek očekivala neko levitirano stanje kada si s njim, neku dimenziju ljubavi za koju samo ti znaš u dubini sebe da zaslužuješ. Čuješ li me? Zaslužuješ!
I požuri sebi… Niko ti ne treba davati više nego ti sama sebi. Uči! Putovanja su u knjigama. Analiziraj mrave, njihov način življenja, zgrabi sve ono što za tebe predstavlja avanturu i kažem ti: “Požuri!”
Jer se tvoja duša, a bome i tvoja srodna duša smrzavaju vapeći i čekajući da im doneseš tu toplotu koju si naokolo rasplamsavala na pogrešne. Ostani svoja vatra. Ugrej vlastito sebstvo tako da ga ni ona divovska santa leda ne može ugasiti.
Piše: Selma Križevac
Izvor: pozitivanstav
