Bilo jc toplo letnjc popodne, druga polovina juna. Mala jahta „Dilajla” lagano se ljuljuškala na obali mora. A onda se sve promenilo. Na horizontu su se pojavili tamni oblaci i za svega nekoliko minuta se potpuno smračilo. Počeo je da duva jak vetar koji je uzburkao do tada mirnu površinu vode.
U glavnoj kabini „Dilajle”, na udobnoj sofi je ležao jedan muškarac ništa ne sluteći. Zvao se Brejdi Sanders i spavao je mirnim čvrstim snom. Nije se pomerio ni kada su krupne kapi kiše počele da odzvanjaju palubom, a ni kada su malenu jahtu zahvatili nemirni talasi. Tek kada se kiša strahovito pojačala, a nebom se prolomio grom snažan poput pucnja topa, Brejdi je otvorio oči i nekoliko trenutaka potpuno izgubljeno gledao oko sebe. U međuvremenu su ogromni talasi preplavili palubu i poigravali se „Dilajlom” kao igračkom.
ljubici.com
-Oh, bože…! – promrmljao je tek tada shvativši da je jahtu zahvatila prava oluja. Paničnim pokretima je pokušao da upali motor i uspostavi vezu sa obalskom stražom. Pošto je uz pomoć instrumenata ustanovio da se ne nalazi daleko od obale, brzo je odredio kurs i požurio da nađe utočište u nekoj marini.
Iznenada, baš kada se ponadao da će uspeti, ugledao jc pred sobom obrise nekog ogromnog plovećeg objekta. Sve je bilo tako blizu da jc u trenu shvatio kako je sudar neminovan. Nije mogao ništa da učini i izbegne tu ploveću grdosiju. Zato je istrčao na palubu i pokušao da oslobodi čamac za spašavanje. U narednom trenutku svctlost munje je zaparala nebo i Brejdi je jasno video ogroman stari jedrenjak udaljen svega nekoliko metara od „Dilajle”. Jedan sićušan mladić stajao jc na palubi, panično mahao i nešto mu dovikivao.
Pronašli su me, pomisli Brejdi, prisećajući se njihovog poslednjeg pokušaja da ga ubiju. Ipak, znao je da je jedini izlaz iz ove situacije bio da se što pre domogne starog jedrenjaka. Sekunde su letele i baš u trenutku kada se začuo strahovit prasak, on je skočio u vodu i energično zaplivao boreći se za život. Talasi su ga za tren zapljusnuti, ali je izronio i obazreo se oko sebe…
