„Uzimam unuka za vikend ili praznicima kako bih sinu i snaji dala malo odmora, ipak rade. A ostalim danima o detetu brine dadilja.“
„Mi smo odgajili svoju decu, sada je red na njih da vaspitavaju svoju. A muž i ja želimo malo da odmorimo.“
„Nisam spremna da se odreknem svojih želja i potpuno posvetim život unucima.“
Ove rečenice danas sve češće ne zvuče kao opravdanje, već kao mirno i zrelo objašnjenje. I iza njih ne stoje hladnoća, sebičnost, niti ravnodušnost. Iza njih stoji nova realnost.
Vreme se zaista promenilo. Savremene bake više ne liče na likove iz starih priča, gde se žena posle pedesete automatski pretvarala u besplatnu dadilju, kuvaricu i dežurnu službu za spasavanje odrasle dece. Danas mnoge žene tek u tim godinama prvi put sebi dozvole da žive ne po principu „mora se“, već „želim“.
I upravo tada se javlja složen osećaj – krivica. Kao da je odbijanje pomoći izdaja. Kao da pravo na sopstveni život treba zaslužiti.
Ali istina je da distanca ponekad ne uništava odnose, već ih spasava.
- Deca I Unuci Vam Neće Reći: „Hvala“
To je neprijatna, ali iskrena realnost.
Kada baka redovno preuzme brigu o unuku – po rasporedu, „automatski“, bez jasnog dogovora – pomoć veoma brzo postaje nešto što se podrazumeva. A ono što se podrazumeva retko izaziva zahvalnost.
Tu su i saveti koji se daju iz najbolje namere.
Za baku su to iskustvo i briga. Za mlade roditelje – pritisak i osećaj da ih smatraju nesposobnima.
I tako se umesto bliskosti pojavljuje nervoza. Umesto radosti – omalovažavanje. A u nekom trenutku javlja se osećaj poznat mnogima: „Uložila sam toliko truda, a kao da to niko nije ni primetio.“
Nije bez razloga narod rekao: „Hteli smo najbolje, a ispalo je kao i uvek.“
Najtoplije odnose sa porodicom često imaju upravo one bake koje se ne izgube potpuno u toj ulozi, već žive svoj život i pomažu kada je potrebno, a ne po automatizmu.
- Unuci Su Odgovornost Roditelja, A Ne Baka
Ponekad odrasla deca unapred računaju na veliku pomoć roditelja.
Ne zato što su loši, već zato što je nekada to bilo uobičajeno.
Ali vremena su se promenila. I ako očekivanja nisu unapred jasno dogovorena, razočaranje se javlja sa obe strane.
Mnogo je poštenije sve dogovoriti na vreme. Još pre dolaska unuka, ili u mirnom periodu, razgovarati o tome kakva pomoć je moguća, a kakva nije.
Važno je zapamtiti jednu jednostavnu stvar: unucima su baka i deka potrebni kao izvor ljubavi, a ne kao funkcija.
A stariji ljudi imaju puno pravo da:
brinu o svom zdravlju,
odmaraju,
prave planove,
ne prilagođavaju svoj život tuđem rasporedu.
Odgovornost za dete snose oni koji su ga rodili.
Podrška je dar, a ne obaveza.
- Druga Mladost Posle 50 Nije Mit, Već Stvarnost
Slika bake sa maramom na glavi, pitama i pletenjem još uvek negde živi u kolektivnoj svesti. Ali sa stvarnim životom ima sve manje veze.
Savremene bake:
idu na bazen i jogu,
putuju,
uče da plešu,
posećuju pozorišta,
započinju nove veze,
udaju se,
otkrivaju u sebi ono za šta ranije jednostavno nisu imale vremena.
I to nije hir. To je sasvim normalna želja da konačno žive i za sebe.
Kao što je napisao Karl Gustav Jung: „Najveća privilegija života je postati ono što zaista jesi.“
Zašto se onda baš u tom trenutku od žene ponovo očekuje da se odrekne sebe – sada zbog unuka?
- Odrasla Deca Treba Da Žive Odvojeno – I Fizički I Psihološki
Osnivanje porodice je odluka odraslih ljudi. A odrasla odluka podrazumeva odgovornost za svakodnevni život, novac i vaspitanje dece.
Očekivati da stariji roditelji redovno preuzimaju veliki deo obaveza više je detinjast nego zreo stav.
Da, porodica ostaje porodica. Da, u hitnim situacijama pomoć je prirodna i važna. Ali to treba da bude izuzetak, a ne pravilo.
Pored toga, zajednički život različitih generacija gotovo uvek stvara sukobe. Različit ritam života, navike i pogledi na vaspitanje dece.
Ponekad je najbolji način da se sačuva toplina odnosa – živeti odvojeno.
- Ne Dugujete Ništa Odrasloj Deci – Ali Ste Potrebni Unucima
Ovde je važno ne otići u krajnost.
Potpuno udaljavanje uskraćuje i bakama i unucima dragocenu bliskost.
Unucima je važno da osećaju bezuslovnu ljubav, prihvatanje i nežnost – ono što često nedostaje u strožem roditeljskom vaspitanju.
Uloga bake i deke nije da vaspitavaju, već da vole i pružaju podršku.
Ali za to je potreban balans. Jasne i otvoreno postavljene granice.
Na primer: „Spremna sam da uzimam unuke subotom od 10 do 20 časova, da ih nahranim, prošetam i ponekad odvedem u zoološki vrt. Dva puta mesečno mogu da ostanu kod mene da prespavaju.“
Takvi dogovori ne uništavaju odnose. Naprotiv, čine ih iskrenijim.
Umesto Zaključka – Ono Najvažnije
Ovaj tekst ne treba posmatrati kao skup pravila.
Svaka porodica je jedinstvena i univerzalna rešenja ne postoje.
Ali postoji jedna važna misao: odnosi su jači tamo gde postoji izbor, a ne obaveza.
Savremene bake više ne moraju da se žrtvuju kako bi zaslužile ljubav. One imaju pravo da žive, biraju, odbiju – i da pritom ostanu voljene, potrebne i bliske.
Ponekad upravo razumna distanca postaje prostor u kojem nastaje prava toplina.
Šta biste vi još dodali? Podelite svoje mišljenje u komentarima!
Izvor: dzen.ru/pro100ovospitanii / Prevod: oazaznanja.com
