Trajnost parfema jedna je od onih misterija koje ljudi pokušavaju da reše otkako su se pojavile prve bočice. Čini se da je formula ista, note su iste, ali jedan miris se zadržava danima, dok drugi nestaje posle nekoliko sati. Ovde su u igri hemija, fizika i malo psihologije, jer miris nije samo supstanca, već proces. On živi, interaguje, diše, a ponekad čak i nestaje.
1. Koža
Miris ne živi u vazduhu, već na koži. I sve igra ulogu: nivo pH, vlažnost, cirkulacija krvi, čak i ishrana. Otporna koža nije suva ili presušena alkoholom, već negovana, sa prirodnom zaštitnom barijerom. Ako je površina dehidrirana, molekuli mirisa nemaju gde da se zalepe i bukvalno isparavaju sa prvim talasom toplote.
Paradoks je u tome što dugotrajnost parfema retko zavisi isključivo od koncentracije. Isti parfem traje različito vreme na različitim ljudima jer je hemija kože jedinstvena. Prirodna ulja, znoj i temperatura transformišu miris u individualni organizam. Stoga je prvo pravilo za dugotrajnost dobro negovana koža. Losion bez mirisa, malo ulja ili kreme i parfem kao da se „lepi“ za kožu.
Bela Hadid Foto: Diggzy / Shutterstock Editorial / Profimedia
Ako je koža topla i meka, miris se sporije razvija. Hladna koža uzrokuje brže isparavanje isparljivih nota. Zimi, kada je vazduh suv, mirisi su tiši, ali duže traju. Leti su, naprotiv, glasniji i kraće traju. Razumevanje ove dinamike pretvara nanošenje parfema u gotovo alhemijski ritual: malo topline, malo pažnje, i molekuli počinju da se igraju duže vreme.
2. Uticaj vazduha
Često dugotrajnost smatramo karakteristikom samog parfema, ali vazduh igra podjednako važnu ulogu. Vlažnost, temperatura i cirkulacija igraju ulogu. U vrućoj prostoriji, miris brže „sagoreva“: molekuli ubrzavaju, isparavaju i raspršuju se. U hladnoj i vlažnoj prostoriji, oni se talože, gušće se zadržavaju i ostaju bliže telu.
Stoga, parfem nanet ujutru u zagušljivoj kancelariji može nestati do ručka, dok će isti onaj uveče na ulici ili u hladnom prostoru ostati satima.
Postoji i psihološki efekat: što je vazduh suvlji, to smo manje osetljivi na mirise. Olfaktorni receptori postaju manje osetljivi, a parfem kao da je ispario, iako je još uvek tu. Ovaj perceptivni trik često navodi ljude da dodaju još prskanja, čime se narušava ravnoteža. Bolje je jednostavno promeniti okruženje: izaći napolje, udahnuti vazduh i miris će ponovo oživeti.
Foto: DocPhotos/Shutterstock
3. Način primene
Nijedan parfimer ne stvara miris koji se trlja. Pa ipak, ovaj gest je gotovo refleks. Prskamo, a zatim trljamo, kao da pokušavamo da dublje upijemo miris. Ali u stvarnosti, trljanje zagreva kožu, uništava isparljive gornje note i remeti strukturu kompozicije.
Ispravan metod je prskanje sa daljine i ostavljanje mirisa da se slegne. Nekoliko sekundi, i molekuli će prirodno pronaći svoje udobno mesto. Možete ga naneti na pulsne tačke: zglobove, laktove, vrat i iza ušiju. Temperatura je tamo nešto viša, što znači da je isparavanje blago, stabilno i glatko.
Ako želite da vaš miris duže traje, razmislite o korišćenju tehnike „nanošenja slojeva“. Ne radi se o nanošenju mirisa slojevima, već o stvaranju osnove: malo kreme, pa parfema. Ili lagani sprej parfema na odeću, pa koncentrovani parfem na kožu. Svaki sloj pojačava drugi, i zajedno stvaraju trajan efekat koji inače ne biste postigli.
Još jedna suptilnost je udaljenost. Prskanje preblizu će stvoriti gustu tačku gde se molekuli brzo pregrevaju i nestaju. Prskanje sa udaljenosti od 20-30 centimetara stvara oblak koji je ravnomerno raspoređen i duže ostaje u pokretu.
Foto: Shutterstock
4. Odeća i materijali
Tkanina zadržava miris. Prirodni materijali poput vune, pamuka i lana zadržavaju miris duže od sintetike. Vlakna apsorbuju molekule, a zatim ih polako oslobađaju dok se krećete. Sintetika, s druge strane, ih verovatnije odbija, a miris bukvalno klizi po površini.
Da bi parfem trajao na odeći, važno je da ga nanesete na skrivena mesta – alkohol i ulja mogu ostaviti trag. Najbolje je da ga nanesete na unutrašnju stranu kragne, postave, šala ili ruba kaputa. Ova mesta nisu izložena sunčevoj svetlosti, ne pregrevaju se i ne dolaze u direktan kontakt sa kožom. Ovo će osigurati da miris duže traje.
Postoji jedna suptilnost o kojoj se retko govori: miris se drugačije razvija na odeći. Bez uticaja kožnih ulja, ostaje „čistiji“, ponekad hladniji, malo sterilniji. Dakle, ako želite da iskusite pun potencijal svog parfema, nanesite ga i na telo i na tkaninu. Oni će se razvijati različitim tempom, stvarajući osećaj kretanja, kao da miris živi oko vas, a ne na vama.
Foto: Shutterstock
5. Čuvanje
Mnogi parfemi gube svoju trajnost čak i pre otvaranja bočice. Mirisi su osetljivi na svetlost, toplotu i vazduh. Ako bočica stoji na prozorskoj dasci, blizu radijatora ili ispod lampe, hemijska formula se menja. Ulja oksidiraju, alkohol isparava i miris gubi intenzitet.
Idealni uslovi su hladno mesto, dalje od direktne svetlosti, dobro zatvoren poklopac i minimalno izlaganje vazduhu. Ne frižider (tamo je vlažnost previsoka), već jednostavno hlad i stabilna temperatura.
Vredi zapamtiti da parfemi ne traju večno. Obično, nakon tri do četiri godine, note počinju da blede. Ako miris iznenada postane oštriji, dobije metalnu nijansu ili alkoholnu notu, vreme je da se istroši. Ponekad trajnost bledi ne zbog problema sa kožom, već zato što je parfem „umoran“.
Trajnost mirisa nije samo svojstvo samog parfema, već i rezultat harmonije između vaše kože, vazduha, temperature, pa čak i vašeg raspoloženja. Pravilna nega, pažljiva primena i pažljivo skladištenje pretvaraju bočicu u živi organizam koji diše sa vama.
