Psihologija se danas smatra ili tabuom ili skupom doktorskom uslugom, ali psihologija je društvena nauka koja nas može mnogošta naučiti o životu i boljem življenju.
U današnjem članku govorimo o tome kako usamljenost u starosti nije nešto što je neizbežno, već nešto što možemo oblikovati već sada kroz naše svakodnevne izbore i postupke. Iako mnogi ljudi strahuju od starosti, zapravo je naš društveni i emotivni život u trećem dobu nešto što počinjemo da gradimo mnogo ranije, kroz brigu o odnosima i o sebi.
- Jedan od ključnih saveta je da počnemo da negujemo odnose već danas, umesto da čekamo „kada budemo imali vremena“. Usamljenost obično ne dolazi naglo, već se polako razvija kako godine prolaze i kako se naši odnosi sa prijateljima i porodicom postepeno povlače.
Stručnjaci ističu da su socijalne veze jedan od najvažnijih faktora za sreću i dugovečnost. Prijateljstva i porodični odnosi ne mogu se graditi preko noći – oni zahtevaju stalnu pažnju i ulaganje. Da bismo to postigli, potrebno je da započnemo redovne kontakte sa ljudima koji nam znače, da planiramo spontana viđenja i izlete, i da budemo tu za druge, slušamo njihove brige i delimo radosti. Iako često kažemo da „nemamo vremena“, za odnose koje cenimo, uvek se može naći nekoliko minuta u toku nedelje.
Drugi savjet koji se daje je da ne ulažemo sav naš emotivni kapital samo u djecu i partnera. Iako su porodica i partnerstvo ključni, verovanje da će nas oni zauvek podržavati može nas ostaviti u emocionalnoj praznini kada se oni povuku.
Djeca odrastaju, sele se i osnivaju svoje porodice, a partner može fizički i emotivno da nestane. Zbog toga je važno da, pored porodice, zadržimo nekoliko bliskih prijatelja, kolega i poznanstava koja čine naš emotivni „portfelj“ raznovrsnim. Zdravi odnosi nisu samo oni sa partnerom ili djecom, već i oni sa prijateljima, kolegama i ljudima sa kojima delimo zajedničke interese.
Treći savjet je da nikada ne prestanemo učiti i razvijati se, bez obzira na godine. Mnogi ljudi prestanu da traže nove mogućnosti, da uče i istražuju, kada pređu srednje godine, što često vodi u stagnaciju. Učenje novih stvari, bilo da se radi o jeziku, veštinama, hobijima ili tehnologiji, pomaže da ostanemo mentalno fleksibilni i povezani sa mlađim generacijama.
- Učeći, ne samo da otvaramo nove mogućnosti za razgovore, već se i povezujemo sa novim ljudima, što nam pomaže da se odupremo osjećaju izolacije i besmisla. Razvijajući svoje veštine, ostajemo zainteresovani za svet oko nas i privlačimo ljude koji žele da rastu zajedno s nama.
Četvrti savjet je da naučimo da budemo zadovoljni sa sobom. Samoća ne znači nužno biti usamljen, ali mnogi ljudi, zbog straha od samoće, skloni su da se drže toksičnih odnosa, što dugoročno vodi do emocionalnog iscrpljivanja. Sposobnost da uživamo u vlastitom društvu, bilo da idemo na kafu, šetnju ili putovanje sami, daje nam unutrašnju snagu. U tom miru i sposobnosti da budemo sretni u svojoj koži, postajemo privlačniji za zdrave, autentične odnose sa drugima.
Konačno, način na koji pričamo o svom životu ima veliki uticaj na to koliko ljudi žele biti u našem društvu. Ako stalno igramo ulogu žrtve, pričajući o tome kako nas svi izneveravaju, uskoro ćemo primetiti da se ljudi povlače. Umesto toga, prihvatanje odgovornosti za svoj život i razvoj zahvalnosti mogu da stvore stabilnije i zadovoljnije odnose. Ljudi koji ne traže da budu spaseni, već koji su spremni da daju nešto zauzvrat, postaju magnet za zdrave, dugoročne odnose.
Starost ne počinje sa prvom sijedom kosom ili penzijom, ona počinje kad prestanemo ulagati u sebe i u ljude oko nas. Zato, ako želiš da u starosti ne dočekaš u tišini, već okružen prijateljima i ljudima koji te podržavaju, počni od sada – neguj odnose, uči, prihvataj sebe i gradi snažnu mrežu podrške.
