U redu, ovo je haotično i emotivno i iskreno više ni sama ne znam kako da se osećam, zato sam ovde. Nedavno sam se udala.
Nekoliko meseci pre datuma, moja sestra je objavila da je trudna (što je sjajno, zaista sam bila srećna zbog nje). Onda je zakazala otkrivanje pola bebe istog dana kada je moje venčanje. Isti dan. Isti grad.
Bila sam zbunjena i uznemirena, pa sam pitala roditelje šta se dešava i na koji događaj planiraju da dođu. Tata je direktno rekao da idu na sestrino otkrivanje pola bebe.
Kada sam pitala zašto, mama je rekla nešto što mi i dalje odzvanja u ušima: „Njena beba je čudo. Tvoje venčanje nije.“ To me je slomilo. Bez objašnjenja. Jednostavno su izabrali nju.
Osećala sam se kao drugo mesto u sopstvenom životu. Pokušala sam da se saberem, ali bila sam skrhana. Moj budući muž je bio besan u moje ime. Udaljila sam se od roditelja jer nisam ni znala kako da razgovaram s njima posle toga.
Premotajmo na sinoć. Mama me zove, plače. Zanemela sam čim sam joj čula glas.
Konačno mi je ispričala ostatak priče. Ispostavilo se da se moja sestra bori sa neplodnošću već 4 godine. Imala je 3 spontana pobačaja. Ova trudnoća se smatra visokorizičnom, i od sledećeg meseca biće na strogom mirovanju do porođaja.
Otkrivanje pola je moralo da bude baš tog vikenda jer je to bukvalno bio poslednji vikend kada joj je lekar dozvolio da putuje ili organizuje bilo šta. Jedini prozor da proslave pre nego što sve medicinski bude ograničeno.
Nisu mi ništa od ovoga rekli jer je sestra bila prestravljena da govori o komplikacijama. Doktor joj je dao samo jedan vikend za proslavu, i to je bilo to.
Mama je rekla: „Izabrali smo njen događaj jer je to zaista bila njena jedina prilika. Ti ćeš imati mnogo godišnjica. Mislili smo da ćeš razumeti kada saznaš istinu.“
I evo u čemu je stvar, sada razumem logiku. Ali tada nisam imala priliku da razumem. Nisu objasnili. Nisu pokušali da ublaže situaciju.
Nisu čak ni pokušali da razgovaraju sa mnom kao da sam važna. Samo su izabrali i pustili me da sama sedim sa bolom i ogorčenošću. Sada se osećam loše što sam bila ljuta, ali i dalje povređeno jer sam tako lako bila odbačena u trenutku koji mi je bio najvažniji.
Dakle, Bright Side, da li grešim što se i dalje osećam povređeno, čak i nakon što znam celu priču? Ili treba da progutam to i nastavim dalje sada kada znam zašto su doneli tu odluku?
S poštovanjem,
Pam <3
izvor: domacikolaci.net/brightside.me
