Zadišete li se jako svaki put kad se penjete stepenicama? Ta pojava je veoma česta među ljudima svih uzrasta, može da bude normalna, ali i ponekad je i razlog za zabrinutost.
Foto: Shutterstock
Osećaj da nemate dovoljno vazduha nakon penjanja stepenicama jeste ono što se naziva normalnim fiziološkim odgovorom, jer je to mnogo zahtevnije od hodanja po ravnoj površini, pa telo tada ima povećanu potrebu za kiseonikom, kao i potrebu za ventilacijom (razmenom toplote između kože i okoline i kontrolisanih udisaja i izdisaja).
Intenzitet zadihanosti zavisi od brzine kojom se penjete, broja stepenica, telesne kondicije i opterećenja (ako nosite neki teret ili nosite tešku odeću ili obuću).
Ako to traje minut-dva i nakon toga se sve vrati u normalu i bez problema možete da dođete do daha, razloga za brigu nema. Ali ako je nedostatak daha pojava koja potraje duže nego što je očekivano, o tome bi trebalo da obavestite svog lekara. Razlog za to može da bude zatajenje srca (srčana insuficijencija – stanje u kojem srčani mišić slabi ili gubi elastičnost, pa ne može da ispumpa dovoljnu količinu krvi za potrebe tela) ili anemija. To ne znači da srce prestaje da radi, već da ima oslabljenu funkciju, zbog čega organi ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija, što pogoršava disanje pri penjanju.
Foto: stockpexel/Shutterstock
Normalno je da disanje počne da se ubrzava nakon što se popenjete uz dvadeset-trideset stepenica, ali zadihanost i pojava slabosti koji na toj maloj trasi traju duže od tri minuta nisu dobar znak. A ako uz nedostatak daha imate i propratne simptome poput bola u grudima, glavobolje ili promene vida, to je signal da što pre treba da posetite izabranog lekara, koji će vas uputiti kod specijaliste kardiologa da proveri u kakvom stanju vam je srce. Ukoliko nemate stanja koja mogu da vam ugroze zdravlje, a lako se zadišete na stepeništu, možda je vreme da poradite na kondiciji.
