“Izluđivala ga je, bila je luda za njim”: Neda Arnerić činila sve da zavede najveću zvezdu u Jugoslaviji, a bila u dugoj vezi sa drugim

Neda Arnerić, jedna od naših najlepših glumica svih vremena, postala je velika je izuzetno popularna već u 16. godini, njen raskošni talenat sve je ostavljao bez teksta. Postala je član Dečje dramske grupe Radio Beograda i sa 13 godina je snimila svoj prvi film pod nazivom “San”. Ubrzo je postala jedna od naših najvećih zvezda za kojom je ludelo na hiljade mladića širom bivše Jugoslavije, ali i ona je imala simpatije među poznatim frajerima.

“Svaki mesec sam menjala muzičare u koje sam se zaljubljivala. Prvo je u mom životu bio Zoran iz Crnih bisera, pa Đani iz Zlatnih dečaka, pa Viktor iz Robota, pa Dražen iz Crvenih koralja. Svih sam se setila, hahaha, bravo, Nedo”, rekla je jednom prilikom Neda i dodala:

“Ali, to su bile, kako bi se reklo – simpatije. To su mi bile neostvarene ljubavi. Sviđali su mi se i Bregović i Čolić. Čola je pretpostavljao. Bila sam možda i pomalo otvorena. Ali imala sam kompleks što sam najmlađa. I dodavala sam godine. Gledali su me kao klinku i nisu me uzimali za ozbiljno. Verujem da je Bijelo dugme mislilo: ‘Šta će nam ova klinka da nam se kači na vrat?’ A ja sam bila klinka sa ozbiljnim zanimanjem. Sa filmskom biografijom od šest i sedam filmova”.

Ove navode potvrdio je Zdravkov dugogodišnji menadžer i prijatelj, Velibor Džarovski.

“Bila je luda za njim. Rekla je da će da se ubije ako ne bude sa njim. Međutim, Čola mi je rekao, pusti to, ona je u nekoj dugoj vezi. On nije hteo da se meša ni u čiju vezu. Međutim, ona nas je izluđivala. Mi na morskoj turneji, ona za nama. Bili smo u Cavtatu, kad je došla. Balkoni u hotelu su nam bili blizu i ona pozove da dođemo na kafu preko balkona, ali ja nisam smeo, jer se plašim visine, a Čolić joj kaže jesi li ti normalna svi znaju i tebe i mene. Posle toga godinama nismo razgovarali s njom”, rekao je Džarovski.

Ipak, pravu ljubav Neda je, nakon dva propala braka, pronašla kraj Milorada Neškovića sa kojim je bila zajedno više od tri i po decenije.

Neda Arnerić je sa 16 godina upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesora Milenka Maričića.

Međutim, nije završila Akademiju jer je zakon branio da studenti prve i druge godine snimaju filmove i predstave, a Nedi su stizale brojne ponude koje nije mogla da odbije.

Njeni roditelji su insistirali da bude fakultetski obrazovana jer su se plašili da neće imati od čega da živi kada popularnost prođe. Zato je glumica zagrejala stolicu i 1980. godine je diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Neda se od malih nogu interesovala za razne vidove umetnosti. Balet je učila kod Danice Šetine koja je bila nastavnica i Lokici Stefanović. Sa 10 godina je počela da pohađa časove glume u grupi pokojnog glumca i reditelja, Bate Miladinovića.

Napustila nas je 2020. godine u 67. godini života, a publika će je uvek pamtiti po zapaženim ulogama u kultnim filmovima. Neda je nosila neobično prezime, retko na našim prostorima.

Jednom prilikom, slavna glumica je ispričala zanimljivost vezanu za njeno poreklo i prezime.

„Arnerić je jedno staro prezime, Korčulansko. Ja rodoslov, moram da se pohvalim, imam negde iz 14. veka, tačno mogu da pamtim i vidim, ne da pamtim baš ne mogu, ali na papiru mogu da vidim ko su mi davni, davni preci. Arneri prezime je došlo od imena Arnerijus, to je bio neki naš čuveni predak koji se prezivao Dobroslavić, znači nismo ‘talijani’“, ispričala je Neda u jednoj emisiji i dodala:

„Svi pitaju da li smo ‘talijani’, nismo, pa u njegovu čast je cela porodica uzela od njegovog imena i napravila prezime Arneri. A početkom 20. veka, kada se počela rasplamsavati priča o Jugoslaviji i slovenstvu, južnoslovenstvu, moj deda koji je bio veliki pobornik jugoslovenske ideje, ne samo on nego i pola porodice je dodalo ‘ić’ na kraju da bi zvučalo što slovenskije, a pola je ostalo Arneri. To je znači jedna porodica“, rekla je svojevremeno glumica.

Nedu Arnerić publika pamti po ulogama u ostvarenjima: „Višnja na Tašmajdanu“, „Valter brani Sarajevo“, „Sutjeska“, „Obraz uz obraz“, „Užička republika“, „Otpisani“, „Grlom u jagode“, „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, „Gospođa ministarka“, „Moj tata na određeno vreme“, „Ko to tamo peva“, „Varljivo leto ’68“, „Anđeo čuvar“, „Boj na Kosovu“, „Profesionalac“, „Policajac sa Petlovog brda“, „Ptice koje ne polete“, „Točkovi“, „Neki novi klinci“, „Promeni me“, „Nebeska udica“, „Gorki plodovi“, „Mamini sinovi“, „Naša mala klinika“ i drugim.