Kada je smršala, ljudi oko mene su počeli da je gledaju drugačije. Odjednom su je primjećivali oni koji ranije nisu željeli ni da razgovaraju s njom.
A ona se promijenila na još jedan način. Postala je sigurnija u sebe, nasmijanija i zadovoljna svojim izgledom.
Jednog dana me je pogledala i rekla:
„Sada me svi drugačije gledaju. Da li i ti mene sada vidiš drugačije?“
Nasmejao sam se i zagrlio je.
„Ja sam tebe isto gledao i prije. Nisam se zaljubio u tvoju kilažu, nego u tebe.“
Tada su joj krenule suze niz lice.
Shvatila je da je sve vrijeme imala nekoga ko je nije volio zbog izgleda, već zbog onoga što nosi u sebi.
I možda je upravo to najveća istina – prava ljubav ne počinje onda kada se neko promijeni. Ona počinje onda kada nekoga prihvatimo onakvim kakav jeste.
