Od žigola i skitnice, postao je simbola požude i jedan od najlepših glumaca Holivuda: Kad je umro, žene su dizale ruku na sebe

Rudolf Valentino, zvezda nemog filma i jedan od najvećih zavodnika Holivuda, rođen je u Italiji u maju 1895. godine. Njegova majka Francuskinja ga je obožavala, dok je njegov otac Italijan negodovao što mu je sin “previše razigran”. Otac je umro kada je Rudolf imao samo 11 godina.

Iako je hteo da se profesionalno bavi plesom, njegova navodna afera sa udatom čileanskom naslednicom Blankom de Sauljes, otežala mu je nalaženje posla. Naime život mu je zagorčao Blankin suprug, Džon de Sauljes, kada je saznao da je zaveo njegovu ženu. Rudolf je zbog Džona čak proveo i nekoliko dana u zatvoru.

Blanka je kasnije upucala i ubila svog supruga dok su se svađali zbog starateljstva nad njihovim sinom jedincem. U strahu da će morati da svedoči zbog tog teškog zločina, Valentino je napustio Njujork i priključio se pozorišnoj trupi sa kojom je nastupao u mjuziklu širom zapadne obale SAD.

Tokom boravka u Los Anđelesu, Valentino je radio kao žigolo, a bio je omiljen među starijim, bogatim gospođama koje su mu pozajmljivale svoje skupocene automobile koje je toliko voleo. Naime, mladi Italijan je zarađivao kao “taksi plesač”, odnosno plesni partner ženama koje na “plesove” nisu htele da dođu same.

Na nagovor cimera, glumca Normana Kerija, Rudolf je počeo da traži uloge u filmovima. Ispočetka se pojavljivao samo u malim ulogama i to u, gotovo isključivo, likovima “latino negativaca”. Prvu glavnu ulogu ostvario je u nemom filmu “Četiri jahača apokalipse” 1921. godine, a scena u kojoj njegov lik pleše tango preko noći mu je donela status holivudske senzacije.

Ali to nije bilo ništa naspram histerije koja je usledila 21. oktobra kada je premijerno prikazan romantični film “Šeik”. Iako su kritičari zaključili da će film biti neuspeh jer su scenaristi izbacili deo iz romana u kojem glavni lik, arapski šeik, napastvuje otetu Engleskinju, publika je filmom bila oduševljena.

Gotovo mesec dana nakon premijere, 20. novembra, film je počeo da se prikazuje u 250 bioskopa širom SAD, a poslednja nedelja tog meseca proglašena je “Nedeljom šeika”. Upravo taj film je ujedno i prvi Rudolfov film koji se prikazivao i u njegovoj rodnoj Italiji. Film je u prvoj godini prikazivanja zaradio milion dolara, i tako je postao jedan od najunosnijih filmova tog doba, s obzirom da je u njega uloženo 200.000 dolara.

“Šeik” je od Valentina napravio simbol požude. Žene svih uzrasta širom sveta podivljale su za njegovim “egzotičnim” izgledom i prodornim pogledom, dok su muškarci negodovali i smatrali su ga nemuževnim. Rugali su mu se i vređali ga, a svoju netrpeljivost prema prelepom i zavodljivom Italijanu nisu krili ni filmski kritičari.

“Mrzim njegov klasični antički nos i lice, mrzim njegov osmeh, mrzim način na koji kosu zalizuje i češlja”, napisao je jedan kritičar.

Iako je zahvaljujući svojim ulogama dobio status savršenog, strastvenog ljubavnika, Valentino u privatnom životu nije imao sreće u braku. Oba braka u koja se upustio, završili su se neslavno. Sa prvom suprugom, Džin Aker, oženio se “impulsivno”, a tako su se i rastali. Brak je navodno trajao samo šest sati, a nakon toga Akerova je priznala da je lezbijka

Druga supruga mu je bila više prijateljica nego emotivna partnerka. Rudolf je lepu scenografkinju i kostimografkinju Natašu Ramovu upoznao na snimanju filma “Neistražena mora”.

Glumca ga je privukla zbog svoje ljubavi prema poeziji i duhovnosti. Par je zajedno odlazio na seanse sa duhovnim savetnicima, a jedan o drugome pisali su pesme. Ali njihovi stavovi razilazili su se po pitanju zajedničkog života. Dok je Rudolf hteo ženu koja će mu roditi decu i kuvati, ona za to nije htela ni da čuje. Brak je trajao dve godine.

 Rudolf je, svedočili su njegove kolege i prijatelji, trošio brže nego je zarađivao. Prvim “holivudskim” novcem kupio je bundu od najskupljeg krzna, krznom postavljeni kućni ogrtač, pozlaćene žilete i još mnoštvo luksuznih sitnica. Kada je istekao njegov ugovor sa studiom, morao je na novi da čeka gotovo dve godine.

Iako je prezirao ono što je film “Šeik” napravio od njegovog imidža, zbog dugova u kojima se našao bio je prisiljen da prihvati ulogu u nastavku filma koji ga je učinio simbolom požude. “Šeikov sin” doživeo je očekivani uspeh na blagajnama bioskopa 1926. godine. Žene su i dalje za njim divljale, a muškarci su počeli da oponašaju njegovu frizuru koja je dobila ime “vaselino”.

Valentino je film snimao jako lošeg zdravstvenog stanja. Nešto više od mesec dana nakon premijere nastavka “Šeika”, Rudolf Valentino je preminuo 23. avgusta 1926. godine. Glumac je umro od upale slepog creva. Za vreme njegovog boravka u njujorškoj bolnici, histerične obožavateljke nisu prestajale da zovu i raspituju se o njegovom stanju. Vest da je senzualni zavodnik preminuo izazvala je do tada neviđeni haos.

Upravo su tako mediji nazivali dan kada je umro mladi Italijan, na vrhu svoje popularnosti. Tog dana, prijavljene su desetine pokušaja žena da naude sebi, a najmanje tri žene su zaista sebi oduzele život.

Na ulici ispred njujorškog pogrebnog doma skupilo se preko 100.000 ljudi koji su hteli da se oproste od slavnog glumca. Žene su padale u nesvest, bacale se na njegov kovčeg, plakale i histerisale. Na sahrani, njegov kovčeg su nosile tadašnje velike zvezde filmske industrije.

Valentinovo telo zatim je vozom poslato natrag u Holivud, gde je takođe održana sahrana i gde je sahranjen. I u Holivudu je nastao haos na ulici, masa se sukobila sa policijom ne bi li uspela da dođe do Rudolfovog kovčega. Njegova, kako sama tvrdi, tadašnja verenica, glumica Pola Negri, nekoliko puta je padala u nesvest pred fotografima, a kraj kovčega je Valentinov PR agent postavio četiri muškarca u crnom za koje se pričalo da su “poslanici Musolinija”.

Zaluđenost Valentinom nije se završila njegovom smrću. Glumčev duh ostao je da “hara” Holivudom. Njegovi obožavaoci, ali i znatiželjnici i zaljubljenici u paranormalno, godinama su odlazili na seanse ne bi li stupili u kontakt sa pokojnom zvezdom.

Tom “kultu” kumovala je i Valentinova druga supruga Nataša Rambova koja je u svojoj knjizi opisala svoje “druženje” sa pokojnim glumcem, odnosno njegovim duhom.

Osim toga, od prve godišnjice njegove smrti, mauzolej u kojem leži Valentinovo telo posećuje misteriozna žena u crnom koja donosi crvene ruže. Priča o njenom identitetu ima mnogo, a najomiljenija je verzija da se radi o Ditri Flejm, ženi koja je upoznala Valentina u bolnici. Ditra je tada mislila da će umreti, ali Valentino joj je obećao da će ga nadživeti. Kada on sam umre, zamolio ju je neka ga ne zaboravi i neka mu ostavi ružu na grobu svake godine do kraja života.

I “žena u crnom” je, navodno, samo trik za medije koje je osmislio Rudolfov PR agent, ali priča se toliko svidela obožavateljkama da su počele da kopiraju Ditru i da dolaze obučene u crno na glumčev grob i da ostavljaju ruže.