„Radila sam u restoranu Big Boy’s u Middletownu, Ohio, nakon razvoda 1993. godine. Bio je oktobar 1993. U gradu je bila jedna porodica — bogati ljudi.
Žena iz te grupe me je mrzela. Rekla je da sam prelepa i da se držim podalje od njenog muža. Njen muž je bio buckast (nije moj tip), sa dugom kosom i bradom. Ja sam tada bila u Nacionalnoj gardi, volela sam muškarce sa kratkom kosom.
Jednog dana je bila ogromna gužva. Menadžer je smestio jednog muškarca i njegovu porodicu za sto. Muškarac je bio sporijeg shvatanja. Ja se NIKADA ne rugam nikome. Menadžer mi je rekao da im donesem sokove.
Ali on je sa sobom imao malu devojčicu. Bila je pomalo prljava, raščupane kose. Izgledalo je kao da dugo nije jela.
Iz dobrote svog srca, donela sam joj špagete s ćuftama i salatu. Dala sam joj to. Platila sam taj obrok od bakšiša. Muškarac mi je zahvalio što sam nahranila njegovu devojčicu.
Menadžer je video šta sam uradila. Odmah ga je zaposlio kao pomoćnog radnika. Pitao me je zašto sam to uradila. Rekla sam da je devojčica gladna, i da sam to mogla da vidim.
Sutradan, žena koja me je mrzela — iz one bogate porodice — došla je sama. Radila sam tog dana. Rekla je da želi da me vidi.
Imala je suze u očima. Rekla je da je obrok koji sam kupila bio za njenu sestričinu. Rekla je: ‘Pogrešila sam u vezi tebe.’ Zatim je dodala da nijedna druga konobarica ne bi uradila to što sam ja uradila, ne bi pomogla njenom bratu.
Rekla sam joj: ‘Moja majka me je naučila da budem dobra prema drugima.’ Ona je rekla da ljudi loše tretiraju njenog brata jer je sporiji. Ja sam joj odgovorila da ja to nikada ne bih uradila, jer nisam tako vaspitana. Takođe je rekla da je zahvaljujući meni dobio posao. Ja sam rekla: ‘On ima potpuno pravo da radi ovde.’“
izvor: brightside.me
