Kod pravoslavne monahinje Marine su dolazili bolesni da ih leči: A kad je policija upala u manastir našli su gole žene u lancima i 170 tela

U tišini jednog manastira nedaleko od grčkog mesta Keratea, godinama se odvijala priča toliko mračna da je i danas teško poverovati u njenu istinitost. Glavna akterka ovog jezivog događaja bila je monahinja Mariam Soulakiotis, žena koju su mediji prozvali „Majka Raspućin“. Naizgled posvećena molitvi i duhovnom životu, njena prava priroda bila je mnogo mračnija – prevarantkinja, mučiteljka i serijska ubica.

Rođena kao Marina Soulakiotu oko 1883. godine u Keratei, Mariam je započela život kao radnica u fabrici. Već u mladosti okrenula se duhovnosti i ubrzo postala deo radikalnijeg krila grčke pravoslavne crkve, poznatog kao “starokalendarci”.

Godine 1923., nakon što je Grčka pravoslavna crkva usvojila novi kalendar, Mariam se pridružila episkopu Mateju Karpatakisu i zajedno su osnovali manastir Panagija Pefkovunojatris, poznat kao „Manastir Bogorodice na Borovoj planini“. Ono što je trebalo da bude mesto molitve i duhovnog života, ubrzo se pretvorilo u centar smrtonosnog kulta, gde je religija služila kao pokriće za manipulaciju, zlostavljanje i ubistva.

Jedan od glavnih Maminih mamaca bio je manastir predstavljen kao besplatni sanatorijum za tuberkulozu. Ljudi oboleli od te smrtonosne bolesti dolazili su ovde u nadi da će pronaći lečenje, ali stvarnost je bila jeziva. Nijedan lekar nikada nije dolazio u manastir – pacijenti nisu dobijali terapiju, već bi ih izolovali, ostavljali da umiru od gladi i bolesti.

Njihova imovina, uključujući kuće, farme i dragocenosti, postajala je vlasništvo manastira. Do trenutka Mariaminog hapšenja, manastir je kontrolisao više od 300 kuća i farmi, kao i zlato i druge vrednosti u hiljadama tadašnjih funti.

Pod rukovodstvom Mariam Soulakiotis, manastir je praktikovao strogi asketizam, koji se često pretvarao u mučenje. Monahinje i pacijenti bili su podvrgnuti brutalnim pravilima – radili su iscrpljujuće zadatke, bivali fizički kažnjavani, a oni koji bi pokušali da pobegnu ili ospore autoritet Mariam bili su izloženi torturi ili su misteriozno nestajali.

Religijska disciplina bila je samo maska. Istinska funkcija manastira bila je prikupljanje bogatstva i eliminacija onih koji nisu mogli ili nisu želeli da se pokore.

Mariamina priča ostaje upozorenje o tome kako religija i moć mogu biti zloupotrebljeni u najstrašnije svrhe. Njena smrtna lista, kombinovana sa masovnom prevarom i manipulacijom, učinila je da je mediji prozovu „Majkom Raspućin“.

Njena uloga u istoriji pravoslavnog monaštva pokazuje da mračni kultovi i kriminalne aktivnosti mogu postojati i iza zidina mesta koja bi trebalo da simbolizuju mir, molitvu i zaštitu.

I danas, manastir Panagija Pefkovunojatris stoji kao jezivi spomenik ljudskoj pohlepi, manipulaciji i strahu, mesto koje je trebalo da bude svetilište, a postalo je simbol smrti i zlostavljanja.

“Prisiljavala je bogate žene da uđu u manastir, a zatim ih mučila dok joj ne prepišu celu imovinu”, naveli su tužioci. Žrtve su bile izgladnjivane, zatvarane u mračne ćelije, podvrgavane višesatnim molitvama, batinama i psihičkom zlostavljanju.

Jedna od njih, Eugenija Margjeti, posvedočila je da je bila mučena dok nije prepisala imovinu vrednu 80.000 dolara.

Priča o Mariam Soulakiotis i njenom smrtonosnom manastiru kulminirala je 4. decembra 1950. godine, kada je grčka policija upala u manastir Panagija Pefkovunojatris. Operacija je bila masovna i dobro planirana – u raciji je učestvovalo 85 policajaca, zajedno sa sudijom i mrtvozornikom. Ono što su zatekli, prema izveštajima, prevazišlo je sve strašne priče koje su kružile o manastiru: polugole, bolesne i izgladnele žene bile su vezane u podrumima, dok je 36 dece moralo biti odvedeno silom, mnogi od njih u stanju šoka i neizmernog straha.

Dvodnevna racija razotkrila je jeziv uvid u stvarnu veličinu zločina: tela više od 170 osoba pronađena su u različitim delovima manastira, dok su drugi preživeli bili toliko iscrpljeni da nisu mogli govoriti niti objasniti šta se dešavalo unutar zidina manastira.

Mariam Soulakiotis nije odmah završila iza rešetaka za svoja najstrašnija dela. Prva presuda usledila je zbog ilegalne trgovine gumama i maslinovim uljem, za što je dobila 26 meseci zatvora. Ipak, njeni zločini bili su daleko dublji i sistematičniji.

Već naredne godine, Mariam je optužena za višestruka ubistva, torturu, iznude i falsifikovanje dokumenata. Tokom još dva suđenja, dobila je ukupno 14 godina zatvora. I pored ovih presuda, Soulakiotis se nije odrekla svoje priče o nevinosti. Na suđenju se branila tiho i spokojno, držeći ikonu „svetog“ Mateja, svog duhovnog vođe, dok su optužbe padale pred njenim hladnim, proračunatim pogledom. Na svaku presudu, navodno je reagovala samo znakom krsta i molitvom za osvetu, što je dodatno zapanjilo javnost i sudije.

Mariam Soulakiotis preminula je 23. novembra 1954. godine u zatvoru Avero u Atini. Do poslednjeg trenutka tvrdila je da je nevina i da je sve optužbe izmislila zlobna usta. Njena smrt je, međutim, nije uništila u očima sledbenika.

Iako je pravda delovala da je pobedila, njeni sledbenici nastavili su da je veličaju kao mučenicu i svetiteljku, nazivajući je „Sveta Mariam iz Keratee“. Manastir koji je osnovala i dalje postoji i okuplja vernike, uprkos svojoj mračnoj prošlosti, kao mesto hodočašća za one koji i danas smatraju Mariam svetom ženom.

Istorijska i savremena tumačenja Mariaminog života razlikuju se dramatično:

Neki savremenici tvrdili su da su sve optužbe bile rezultat ljubomore crkvenih velikodostojnika prema moći koju je jedna žena posedovala. Po ovom gledištu, Mariam je žrtva patrijarhalnog društva koje nije moglo da podnese njenu autoritet i nezavisnost.

Drugi, uključujući autorku Ninu Kuletaki, smatraju da je Mariam iskoristila religiju kao fasadu za hladnokrvnu prevaru i smrtonosne zločine, sistematski manipulišući vernicima i eksploatišući njihove nade i veru.

Ova dvojnost interpretacije – svetica ili serijska ubica – i danas intrigira istoričare i istraživače, jer pokazuje koliko je moć religije mogla biti zloupotrebljena i koliko su granice između vere, kontrole i zla bile zamagljene u njenom manastiru.

Iako osuđena i preminula u zatvoru, Mariam Soulakiotis ostala je upamćena kao jedna od najkontroverznijih figura grčkog pravoslavnog monaštva. Njena priča služi kao upozorenje o opasnosti kada religija postane sredstvo za ličnu moć i kada sledbenici slepo veruju autoritetu, bez postavljanja pitanja.

Manastir Panagija Pefkovunojatris, mesto gde je sve počelo, i dalje stoji, okupljajući vernike i čuvajući mračnu, ali fascinantnu istoriju žene koja je bila istovremeno svetica u očima nekih i simbol zla u očima drugih.

Stil / Blic žena