U današnjem članku vam pišemo na temu mučeničkog stradanja Svetih Evlampija i Evlampije. To je priča o bratu i sestri koji su pokazali neverovatnu hrabrost i veru, a njihovo ime i danas živi u molitvama i sećanjima vernika.
Sveti Evlampije i Evlampija su živeli u Nikomidiji u 4. veku, u vremenu kada je hrišćanstvo bilo strogo zabranjeno, a car Maksimilijan sprovodio progone vernika. Ljudi su bežali u pustinje i špilje da bi spasili svoje živote, ali su mnogi ipak završili kao mučenici. Među njima bio je i mladić Evlampije, koji je poticao iz ugledne porodice. Njegovo poreklo mu nije donelo nikakvu zaštitu, jer je odlučio da ostane veran svojoj veri bez obzira na cenu.
Jednog dana, kada su ga njegovi sapatnici poslali po hleb u grad, naišao je na carsku naredbu koja je pozivala na progon hrišćana. Umesto da ćuti, on se javno nasmejao i pocepao taj proglas, što je bio čin otvorene pobune protiv vlasti. Zbog toga su ga odmah uhapsili i izveli pred sudiju. Prema nekim zapisima, razlog hapšenja bio je i taj što je sakupljao hranu za progonjene vernike.
- Sudija je u početku pokušavao blagim rečima da ga nagovori da se odrekne vere, pozivajući se na njegovo visoko poreklo. Ali Evlampije nije pristao. On je otvoreno izjavio da se nikada neće odreći Hrista. Zbog toga su mučitelji pribegli surovim kaznama. Tukli su ga batinama, ranjavali gvozdenim oruđem, polagali na usijani gvozdeni odar. Ipak, on je sve to pretrpeo, pokazujući snagu i istrajnost.
U jednom trenutku, kako bi ga ponizili, odveli su ga u paganski hram i naterali da prinese žrtvu idolu boga Marsa. Ali tada se dogodilo nešto što je ušlo u hrišćansku predaju. Evlampije je snagom svoje vere oborio kip i razbio ga u komade. To je razbesnelo sudiju, pa su ga izložili još gorim mukama.
Kada je njegova sestra Evlampija čula da muče njenog brata, došla je i sama zatražila da strada zajedno s njim. Sudija je bio zatečen njenom hrabrošću, ali nije imao milosti. Naredio je da je obesili za kosu i bičevali, a zatim su oboje ubačeni u kotao s kipućom vodom. Međutim, prema predanju, voda se ohladila i ostali su nepovređeni. Isto se dogodilo i kada su ih bacili u usijanu peć – vatra se ugasila.
Videvši da ne može da ih slomi, sudija je na kraju izrekao smrtnu kaznu. Presuda je bila odsecanje glave. Evlampije, iako oslabljen i oslepljen, sam je položio glavu na panj. Njegova sestra je, iscrpljena mukama, umrla pre nego što je mač stigao do nje. Njihovo mučeništvo postalo je simbol nepokolebljive vere i neustrašivosti.
- Kasnije, u 9. veku, sveti Teofan Načertani je napisao Kanon u njihovu čast, jer se verovalo da njihove mošti donose isceljenja. Njihovo ime se poštovalo vekovima, a priča o njima ostala je snažna poruka o istrajnosti i veri.
Danas se slave 10. oktobra po starom kalendaru, odnosno 23. oktobra po novom. Vernici tada izgovaraju posebnu molitvu za zdravlje i zaštitu. Tropar posvećen mučenicima govori da su u svojim stradanjima primili nepropadljivi venac od Boga i da su pobedili mučitelje snagom vere.
Ono što ovu priču čini izuzetnom jeste hrabrost jednog mladića i njegove sestre, koji su se usudili da prkose tadašnjoj sili carstva. Njihova odluka da ostanu verni veri, iako su mogli da izaberu lakši put, pokazuje snagu unutrašnjeg uverenja.
U svetu danas, gde se iskušenja javljaju u drugačijim oblicima, priča o Evlampiju i Evlampiji može da posluži kao podsetnik da je moguće istrajati i kada izgleda da su sve okolnosti protiv čoveka. Njihova žrtva govori o tome da prava snaga ne dolazi iz tela, već iz duha, i da vera može biti moćnija od svakog oružja.
Njihovo mučeništvo i dan-danas inspiriše vernike, jer hrabrost i istrajnost koje su pokazali ostaju večni primeri ljudske snage i ljubavi prema Bogu. Zato se i danas, vekovima kasnije, njihova imena sa poštovanjem pominju, a njihov dan obeležava molitvom i sećanjem
