U današnjem članku vam pišemo na temu proroka koji je obeležio vekove pre Hristovog rođenja i čije se ime i dalje pominje sa poštovanjem. Najjednostavnije rečeno, reč je o svetitelju čija dela povezuju prošlost i sadašnjost, a narod i danas čuva običaje vezane za njegov dan.
Sveti prorok Osija bio je čovek iz plemena Isaharovog, sin Veirijin, i živeo je u vreme kada su ljudi često odstupali od svoje vere. Njegov život je smešten u daleku prošlost, više od osam stotina godina pre Hristovog rođenja, ali njegove poruke ostale su aktuelne do danas. U svojoj knjizi, koja broji četrnaest poglavlja, Osija beleži ne samo reči upozorenja već i reči utehe. U njima se jasno vidi da je bio posvećen istini, iako je često ukoravao narod zbog idolopoklonstva i neverstva.
On nije okretao glavu od greha svog vremena. Naprotiv, govorio je otvoreno da će nevera i napuštanje Boga dovesti do propasti. U njegovim proročanstvima nalazimo i nagoveštaje teških posledica – propast Samarije i Izrailja. Ali jednako snažno, Osija je govorio i o milosti koju Bog daruje onima koji ostanu verni. Time je pokazivao da kazna i uteha mogu stajati jedno pored drugog, a da se istinska snaga vere ogleda u poverenju da će dobro na kraju pobediti.
- Posebno mesto u njegovim vizijama zauzima najava prestanka starozavetnih žrtava i dolazak Gospoda. Njegove reči bile su poput mosta između starog i novog doba, jer su nagoveštavale bogatstvo darova koje će Hristos doneti na zemlju. Zato se Osija danas posmatra ne samo kao prorok svog vremena, već i kao glasnik budućnosti.
O proroku se govori i kroz narodnu tradiciju, pa je njegov dan povezan sa posebnim običajima. Ljudi su verovali da je važno baš tada izdvojiti ovnove, jer bi se narednog dana, na Svetog Luku, puštali na ovce. Na osnovu njihovog ponašanja verovalo se da se može predvideti kakva godina dolazi. Ovaj običaj, iako jednostavan, otkriva koliko su naši preci želeli da spoje veru, prirodu i životnu svakodnevicu.
Uz to, na ovaj dan postojala je praksa davanja priloga za crkvu. Taj gest nije bio shvaćen samo kao materijalna pomoć, već kao molitva u delu, način da se izmolila milost i zaštita za porodicu. Ljudi su osećali da kroz darivanje zapravo učestvuju u nečemu većem od njih samih, i da time osiguravaju blagoslov. Vera u zajedništvo i briga za porodicu uvek su bili stubovi ovih običaja.
Osija je doživeo duboku starost i mirno završio svoj život. Njegov put pokazuje kako se doslednost i istrajnost u veri nagrađuju spokojem. Iako je prošlo mnogo vekova od njegovog vremena, crkva i vernici ga i dalje slave, pokazujući da su njegove poruke univerzalne.
- Danas, kada se vernici okupljaju u crkvama, celivaju ikone i mole se proroku, oni obnavljaju vezu sa sopstvenim korenima. Obeležavanje ovog dana nije samo puko sećanje, već prilika da se zastane i promisli o sopstvenom odnosu prema veri i tradiciji. Mnogi u njegovoj priči pronalaze podsećanje da nikada nije kasno vratiti se ispravnom putu i potražiti oproštaj.
Osijina uloga kao proroka bila je složena – on je bio i kritičar i utešitelj, i onaj koji je ukazivao na greške, ali i na vrata spasenja. U tome je njegova posebnost. Njegov glas bio je istovremeno strog i blag, a poruke pune težine, ali i nade. Upravo zbog toga one i dalje dopiru do ljudi, iako su nastale u davnim vremenima.
U savremenom svetu, gde se ljudi često suočavaju s nesigurnostima, podsećanje na proroka Osiju vraća osećaj postojanosti. Njegov život govori da je vera nešto što traje i kroz nevolje, da je opomena zapravo znak ljubavi, a da je oproštaj uvek moguć. On podseća da je čovekova odgovornost da ne odustaje od dobra, jer se Božja ljubav nikada ne gasi.
Običaji vezani za ovaj praznik, poput izdvajanja ovnova ili davanja priloga, pokazuju koliko su ljudi nekada čvrsto povezivali religiju i svakodnevni život. To nije bila samo tradicija, već način da se oseti sigurnost i povezanost sa zajednicom. Tako prorok Osija, iako davno upokojen, i dalje živi kroz reči, sećanja i dela ljudi koji ga slave.
Na kraju, ono što ostaje kao najvažnija poruka jeste da se i iz najstrožih opomena može roditi nada. Sveti prorok Osija, svojim životom i rečima, ostavio je trag koji vekovi nisu izbrisali. Njegovo ime danas stoji kao simbol istine, vere i oproštaja, a obeležavanje njegovog dana pruža priliku da se te vrednosti ponovo ožive u svakome ko se priseti njegove priče
