Bio je to Pi Džej Deker, čarobni momak „Rojalsa”. Sunce je obasjavalo njegov dres ističući svaki mišić preko koga se zatezao tanki sjajni materijal od koga je dres bio napravljen. Deker je bio poprilično visok, mršav i čvrst, ravnog stomaka i uskih bokova. Malo previsok za Salin ukus, ali se privlačnost nije mogla osporiti. Nije bilo moguće ne primetiti ga. Deker je bio spreman za igru, vrteći palicu u rukama.
Sali ga je posmatrala. Kakav je to bio zabavljač. To se nije moglo poreći. – Nije bio vaš po njenom ukusu, ali publici se sigurno dopadao.
Dok se Dekerov saigrač znojio mogla je da vidi kako se graške znoja slivaju niz njegov potiljak. Dekeov svaki mišić bio je maksimalno napet a sva njegova koncentracija usmerena na loptu. A kad lopta polete Deker je snažno raspali palicom i potrča. Pratila ga je pogledom i sa zadovoljstvom konstatovala da je stigao do treće linije. Sad je sledeći bacač lopte bio na redu. Snažni Ernandez hitnu loptu koju saigrač dočeka palicom i snažno raspali po njoj. Lopta polete ka trećoj liniji na kojoj je Deker stajao. On zakloni šakom oči štiteći ih od sunca, ustuknu i u tom trenutku se okliznu. Zabuna i metež zavladaše kad se brza, snažno udarena lopta žabi u široko Dekerovo rame.
Iza njega, sledena od straha, Sali je videla udarac lopte koji je slomio mladićevu kost. Udarac lopte okrete Dekera u krug, podiže ga uvis i nabaci na ogradu. Kad njegovo telo tresnu na zemlju Sali pritrča, saže se i zagrli ga nežno dok mu se telo grčevito trzalo. Ona prede rukom preko njegovog čela smirujući ga u pokušaju da mu umanji bol.
